Просветни гласник

618

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

счима видели и у томе поглавито и јесте њихов значај за сувремену науку о Старом Истоку. Али су мање важни у тим сдучајевима кад предају оно што су слушали у земљама које су посетили; но новијим открићима много од тога оправдава се и друкчије се појима. Еод таких историка као што су Херодот и Диодор са свим су недовољне ириче о прошлости, на пример Египта и Асирије. Те приче, по речима Ф. Л.енормана, тако су мало реална историја, као што би била историја, која би из прошлости Француске избацила упад варвара, Феудализам, Ренесанс, која би од Филипа Августа начинила претходника Карла Великог, а од Наполеона, сина Лудвика XIV и која би Финансиске незгоде Филипа Лепог објашњавала битком код Павије т. ј. која би престављала тако ружну збрку имена и догађаја, да у њој после најелементарније критике не би остало читавога места. На пример Херодот меће Хеопса, ХеФрена и Микерина, египатске цареве IV династије, непосредно пред цареве XXIV и XXV династије; погрешка најмање за двадесет столећа. И ако су најновија открића побила таке приче, ипак су с друге стране та открића много и потврдила у што се је пре сумњало. У неким описима Херодота гледали су пре приче које не заслужују вере, док их савремени путници по Египту нису потврдили, као што су и асиролози напгли у клинастим летописима имена градова Ур, Калах, Ерех, који се само у библији помињу, и који су дуго изазивали сумњу од стране историка. Не улазећи овде у општу оцену појединих грчких аутора који су пнсали о источним народима, ја ћу се ограничити на иросто набрајање тих аутора с најкраћим примедбама о њима. Тај ћу преглед извршити по земљама, а не по писцима. Што се тиче Египта на прво место и по времену и по значају треба ставити Херодота, који је лично посматрао све оно што описује у једном делу свога рада, посвећеном земљи Фараона (II књига), коју је обишао у 5 столећу пре X. за персиске владавине. Четири столећа после Херодота прошао је туда Диодор Сицилиски, да би за одељак о Египту скупио податке у својој „Историјској Библиотеци". То је било већ за последњег египатског цара из грчке династије Нтолемеја т. ј. мало пре покорења те стране од Римљана. Најзад кад је Египат постао римска провинција, за императора Августа, био је ту Страбон, који је у свом великом географском делу дао место и Египту. Неколико драгоцених података налазимо још у Плинија у његовој Д1риродној Историји", и у Плутарха, писца II стол. по X. који је у броју својих дела имао засебну расправу о Изиди и Озирису. Броју грчких извора треба додати још један, који су пре гледали неповерљиво, али данас на против његов ауторитет расте, у колико се чине нова открића у египтологији. У Ш стол. нре X. за Птоломеја ФиладелФа египатски свештеник Манетон написао је грчки историју Египта, на основу храмовних архива, али од тога дела