Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

619

дошди су до нас само одломци и списак свих дарева по династијама с кратким примедбама. На жалост и ти важии остатди Манетоновог дела били су врло искварени од грчких преписивалаца, изврнувши имена неких Фараона. У тих истих аутора, Херодота, Диодора Сицилиског и Страбона налазе се изветтаји и о Вавилонији и о Асирији, и у томе као и за Египат, тим писцима потребно је додати још друге, ман>е значајне, а тако и једног халдејског свештеника, који је, као и Египћанин Манетон, писао грчки. Херодот је веома интересно описао Вавилон, који је обишао за време својега путовања, али његов састав о Асирији није до нас дошао. У осталом грчки историк не разликује имена Асирија и Вавилонија. После Херодота треба поменути познатог историка КсеноФона, који нас у својем Анабазису }'познаје и с долином ЕуФрата, грчког лекара Ктезија. који је живео па двору персиског цара Артаксеркса Мнемона. Своје податке за историју Асирије и Вавилоније Диодор Сицилски узајмио је из књиге Ктезијеве, који је пајмање поуздан од тих писаца, пошто је скупљао разна иојетска предања и издавао их за стварност, ма да се он користио и егбатанском архивом. Како су непоуздани и извештаји самог Диодора види се из тога, што он меће Ниниву на обале Еуфрата. А халдејски свештеник који је грчки писао вавилонску историју, звао се Бероз, и живео је у III столећу пре Христа. Од њега је сачувао неке одломке јудејски историк Јосиф Флавије, који се много користио Берозом за своје јудејске старине. Нарочито мало грчких извештаја имамо о сирским народима. С тим народима у опште а нарочито с Израиљцима Грци су се доцкан упозпалл, осим Финичана, али и о њима имамо мало података у главних аутора, од којих би требало тражити историјског материјала о Финикији. У Херодота нема описа Финикије, као што има Египта, Л.идије и т. д. Већа вредност у том случају припада Диодору и Страбону. У ЈосиФа Флавија сачувало се још неколико цитата из историје, које су написали Менандар еФески и ДиЈем. Најзад до нас је дошао јога под именом Санхонијатона један одломак, који се односи на Финичку религију и то на Космогонију. У свези с тим Норфирије, Евсевије и други писци хришћанског времена, наводе одломке из Финичке историје Геренија Филона Библоског, која није дошла до нас, али коме савремени научењаци не приписују већега значаја. За историју Мидије и Персије грчка литература даје односно много, што је и појмљиво кад се узме на ум улога коју је у судби Јелина играла монархија коју је основао Кир. И овде треба поновити имена свих већ поменутих главних аутора. Херодот нам даје скоро све што ми знамо о Миђанима и историју Персије од најстаријих времена до Ксеркса,, а Диодор нам даје податке о персијској историји за време од Ксеркса до Дарија Кодомана. Ктезије из кога је црнео Плутарх за своју биограФију