Просветни гласник

770

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ГГроизводња његова у целоме свету појединих последњих година била је : Године 1890-те 53.100 тоне Године 1898-ме 77.330 тоне 1896-те 87.380 „ ј „ 1899-те 77.490 „ 1897-ме 77.710 „ | „ 1900-те 77.523 „ Само Малајско нолуострво дало га је највише. У поменутим годинама тамо га се је произвело 60.6°/ в од делокуине производње на земљи. У Холандским колонијама Источне Индије 19,0°/ о У Аустралији 7,9°/ 0 У Корнвалдској грофовији 6,1 °/ 0 У Боливији само 1,0°/ о У свима осталим местима на земљп свега 3,4°/ 0 .

Минсрално благо што се пз земл>е вади — У Лондонскоме листу Ноте-о^гсе од 1900-те год. пзишао је ннтересантан извод о мајданима у опште п о рудницима који се сад експлоатишу на целој земљи. Из тога извода ево неколико занимљивих података. Према званпчнпм статистичкпм иодацима исте године било је на целој земљп 4,355.204 радника, обојега пола л који су радили у земљиној кори да из ње ваде: камени угаљ, петролеум, дијамант, разне скупоцене и у опште индустриске мннерале. Бројеви рударских радника обојега пола у иоједнним државама бплп су : У Енглеској и њеним насеобинама 875.603 лица. У Немачкој и њеним насеобинама 498.569 „ У Северним Америчким Државама 444.578 „ У Западној Индији — Средња Америка у опште • • 318.888 „ У Француској са насеобинама. 292.821 „ 5 Т Русији 239.434 „ У Аустро-Угарској 219.227 „ У Белгији 160.150 „ У Јапану 118.517 „ На Цејлону 310.210 „ У свима осталим државама укуино 877.207 „ Свега • • 4,355.204 лица. Вредност ископаног минералног блага исте године у свакој од номенутпх држава била је: У Енглеској 1.925 мнлиона дин. У Немачкој 1.225 „ „ У Сједињеним Северним Америчким Државама • • 3.586 ,, „ У Русији 750 „ „ У Француској 650 „ „ У Трансвалу — који се борио за независност — • 425 „ „ У Белгији 300 „ „ У Аустро-Угарској 285 „ „ У Канади — мајдани још не разрађени — ... 250 „ „

Свега

9.396 милиона дин.

Колико је од кога минерала нзвађено, довољно је навести само за главније: