Просветни гласник

Г> К Л Е III К К

771

Каменог угља извађено је у самим Сев. Америчким Сједињеним Државама 199,557.797 тона. А у свима другим светским мајданима 663,820.172 тгоне. Свега 863,377.969 тона. Гвожђа је извађено у самим Северним Америчким Сједињеним Државама преко 12 милиона тона; а у свнма осталим светскнм мајданима 34 милиона тона. Свега 46 милиона тона. Сви светски мајдани дали су петролеума 15,771.000 тона „ „ далн су соли • 11,353.000 „ „ „ У1 „ „ °лова * 790.000 п » » „ „ „ бакра 442.000 „ » „ ■„ „ „ динка - 471.000 „ „ „ „ „ ки.тјм ...... 7 (.523 „ „ „ „ „ еребра 5.695 „ „ „ „ „ „ злата 449 „ Према статистичким подадима, средњи проценат умнрања исте године у •свима светоким мајданима у ошнте био је 1,68 но 100. И нрема начину савременога рада у знатним дубинама земљпне коре, овај је проценат умерен и благ; а све чешћом употребом савршенијих справа, б јз сумње ће се и он јога знатно умањити. * Тегови старих Римл.ана — При прекопавању старога римскога Форума, нашло се много занимљивих ископина. Између осталога нашли су под једном великом квадратиом плочом три тега : од 20, 30 и 100 римских Фуната, за које се мисли, да су сигурно и, времена 200 година пре Христовог рођења. Ови тегови су елиптичког облика од затворено-зеленкастог мермера и •снабдевени бронзаним дршкама, како би се лакше њима руковало. Према мишљењу стручних археолога, ово су најстарије мустре тегова ■старих Римљана, а пошто су потпуно добро сачуване, без и најмање огреботине, могле су послужити, да се успостави цсо систем мера код старих Римљана, који је иначе врло слабо био познат. Упоређивањем са данашњим мерама за тежино, нашло се да је стара римска фунта била тешка управо 325 грама. Тегови су врло добро пропорционални према бројнпм натписима које на себи урезане имају. Тег од 20 Фуната представља управо две трећине онога тега од 30 Фуната, а иети део тега што је највећи. Највећи тег тежак је 32 килограма и 50 грама.

* Дубине појединих мајдана — При крају прошлога века мајдан дубок 100 метара био је велика реткост; а године 1830 мајдан од 500 метара дубок сматрао се као чудовиште. Данас пак има велики број бунара у појединим мајданима п петролеумским изворима који су дубоки преко 1000 метара. У староме веку било је мајдава који су били у оно доба знатно дубоки Тако Херон — Александринац — говорећи о неком мајдану олова са сребром жоји су експлоатисали Атињани (300 година пре Христа), каже, дајеуњему •био један бунар 110 метара дубок, док оетали у томе времену нису били дубљи од .25 метара. Први бунар иетролојског извора, концем шеснаестога века, био је дубок једва 30 метара. Од тога времена, употребом барута, иостизала се дубина све