Просветни гласник

772

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

већа и већа. Тако је године 1686. Бодезерски (ВеаиДевег!) мајдан каменога угља био дубок 73 метра. Данас је досегнута дубина преко 1000 метара у неколико мајдана. на свету: 1. У Француској бунар петролејског извора Е1>ои1еГ дубок је 1100 метара. 2. У Белгији: ВагпГе-НепгГеИе, где се вади камени угаљ, дубок је 1.200 метара. У Монсу, петролејски бунар, такође је дубок 1.200 метара. У Жилу ( О-Цу ) дубок је 1.143 метра. У АпЛег1иез -Ј 1.006 метара. 3. У Великој Британији један петролејски бунар — у Пендлетону дубок је 1.024 метра; а један код Манчестра 1.059 метара. 4. У Немачкој дубина од 1.000 метара још се није досегла, ну ипак је знаменити предузимач Парушовић (РагизсћомИв) , у горњој Шлеској, бушењем сврдлом нашао камени угаљ на дубини од 2.003 метра. Најдубљи садашњи бунар у Немачкој јесте у петролејским изворима цара Вилхелма II. — у Елошталу — који стиже дубину 902 метра. б. Американци, који се упињу да постигну у свему преимућство, имају и мајданских бунара који су најдубљи на свету. Тако је бунар у мајдану бакра ИеЛ — Јаске1 у близини Горњега Језера дубок 1.493 метра. Други пак, у Тамараку, такође у мајдану бакра, дубок је 1356 метара. Што се тиче американских петролејских извора, ношто су тамо и горњи слојеви земље петролеумом врло богати и тако рећи неисцрпни, то су и њихови бунари доста плитки. Руде појединих метала на више места на земљи такође се ваде из великих дубина. Тако су у Ческој у мајдану сребра — у прзибраму — два бунара (Марија и Лдалберт) дубоки 1.000 и 1.119 метара. У златним рудницима Бендига (ВежИдо)-у — у Аустралији — има галерија на дубини од иреко 1.000 метра испод земљине новршине Али до највеће дубине двоножац је достигао у Енглеским Индијама, тамо има један бунар који је дубок преко 1.500 метара. Особито је занимљиво, да је растење температуре у оваким бунарима врло неправилно ; тако је у неким бунарима на дубини од 500 метара већа топлота него у другима на 1.000 метара. * Највећа брзина ветра на свету — Метеоролошка опсерваторија Леуез РоМ која се налази на Калифорниској обали, 56 Кплом. северно од СанФранциска, као да има првенство и изазива завидљивост у сношењу најјачега и најпостојанијега ветра на свету. 18. маја 1902. год. доказано је, даје у Веуез ТотГ ветар имао брзпну 164 Километра на сат, а за неколико минута била је иста брзина до 193 Килои. то јест нреко 53 метра у секунди. Ова носледња брзина одговара иритиску од 300 Кгр. на кв. метар., а то је снага која је у стању да иреврне , оптерећен железнички вагон са прописиом тежином. Страпгиа олуја беснила је пуна 3 дана. Број километара које је пројурила за узастопна 72 часа, био је 7569 Килом., а то је скоро пети део дужине земљинога екватора. Ове године 1903 14 маја ветар је такође дувао у Ђеуез ТогпГ са ужасном јачином. За 4 дана његова је просечна брзина била по 97 Килом. на сат, т. ј. сжоро 27 метара у секунди. Целокупан бро.ј километара који је прешла био је 9312, ау извесним тренутцима прелазила је иреко 188 километара на сат или за секунад по 52 метра.