Просветни гласник

774

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

делио иовијају код сваког лида различито. Нема ваљда ни два човека на земљи који би имали потпуно исте слике овпх еиидермних бора. Тек је 1888. године први с научног гледишта обратио на њих пажљу Француз Ргапсгз ОаИоп и своје опите назвао 0ас1у1О8СОрЈе. Доказано је да се још у шестом месецу после зачећа свакоме детенцету јави тачан облик ових бора, који је само њему својствен и који му се не мења док је живо, једино што се величина њихова мења према растењу руке, али облик не мења се никако. Гади тога су индиски и уопште источни народи још од палтивека употребљавали а и сад употребљују као својеручни иотпис отисак свога палца или целога длана своје руке. Нема тога вештака који би био у стању ФалсиФиковати такав погпис. Кад се ознојеним прстом или умоченим у какву обојену течност притисне глатка површина хартије или другог ког предмета, или кад се сухим прстом притисне мек восак, остане верна слика — веран печат — лица дотичнога прста и то јединствена; такву слику неће дати ни један други нрст на свету. Помоћу ове особине данас се у велико проналазе злочинци ко.ји су при извршивању криминалпог дела својом знојавом, крвавом или ма на који начин прљавом руком остави.ш отисак ма само и једног прста своје руке на каквом стаклу или на каквом собном предмету, зиду, рубљу па и на самој жртви. II само гатање врачара кад читају са длана, није без основа, јер оне истина без икаквог оправдања ирема начпну како се епидермске боре вијугају проричу судбину лица које им је чак и непознато. Према свему овоме, у велико се почело ширити посматрање и иримена ове природне особине, а нарочито прп потпису докумената која би макар кад могла доћи до каквог спора. Предлог је у опште да се сваки потпис — који поједини вештацп лако могу ФалсиФиковати — овери и отиском палца с десне руке дотичног потписника. * Острва која пливају — При ушћу реке Мисисиии има вро иространих и дубоких бара и језера, по којима се налази мноштво већих и мањих острва која се премештају с једнога места на друго. Ова острва урођеници зову кретљиве прерије Њима је основа замршена и испреплетана рпа од комађа разнога дрвећа, које се једно с другим укрстило, из круиног и ситног грања, лишћа, траве и т. д. На ту се основу наслаже земља нанесена било бујицом или ветром, а по тој земљи расте разноврсно растиње. Ветар наноси семе из којег ниче и расте не само трава него и шипраг чак и високо дрвеће, као на чврстој земљи. Корење и жиле овога растиња размили се кроз поменуту подлогу у свима иравцима, те извеже и исплете најситније делове оне основе острва које ностојано плива. Направи се нека врсга живога цемента која постане врло јака и компактна, често до два метра дебљине. По њима иду људи и животиње само што се под ногама тресу. Ветрови их гурају с једнога места на друго, с једне обале на другу, дувајући у оно растиље као у каква једрила. Ради тога ушће реке Мисисипи без црекида мења свој облик, а нарочито после јаких киша, кад оваких острва има небројено много. Ситнија се постепено стижу и једно с другим срашћују, те тако стварају велика и проетрана поља по којима би стока могла пасти и л>уди колибе правити. Она се образују понајвише дужином речних обала. Грање које река при оме опадању по обалама оставља, укрсти се и чека нову поплаву. Кад на-