Просветни гласник

ШЖОЛСКИ ЛЕТОИИС

677

б. Је ди прелажеље наставне грађе бнло по утврђеном плану и је ли тај план ремећен Прелажење наставне грађе било је у главноие прави.шо. Сем неколико случајева, где су се учитељи придржавали строго уџбеника, те је н. п. из науке хришћанске говорено о Божићу, Ускрсу одмах посде божићних празника, о љубичици у сред зиме итд. што је одмах исправл>ено, сви су скоро прелазиди наставну грађу према захтевима модерне педагогике. Ну за то миого горе стојимо са гштањем о в. Какав је био распоред предмета на часове Сем у Иироту, Белој Паланци и Власотинцу где су израђени раснореди по којима се тачно радило, у свима осталим школама подручног ми округа, о распореду предмета на часове није било ни помеиа. II ако су скоро све школе имале истакнуте распореде на зидовима учиопице, ипак се по њима није радило. Најглавнија сметња којом се правдају сви подручни ми учитељи, јесте скоро свакодневно одоцњавање великог броја ученика од школе пре подне, и рано пуштање ученика кући по подне. И ово је цела истина. Скоро су све школске општине у овоме округу састављене из више села, која су често по 2—4 часа удаљена од школе, а већина школа нема собе за преноћиште ученика. Па и они ученици, чија су села до .једног сата удаљена од школе, а који иду редовно кући на преноћиште. због рђавог времена, ветрова, зиме, не долазе у школу пре 9—9'/ 2 часова, и учитељу остаје врло мало времена за рад пре подне. Носле подне пак нарочито с јесени и зими, због краткоће дана, принуђени су учитељи, да пуштају децу још у 3 часа кући и онда је заиста немогућно држати се утврђеног распореда нредмета на часове. Са овога се разлога у овоме округу, нарочито зими, сразмерно мало уради и онда се обично с пролећа и пред испите енергичније прионе на посао. Овај се Факт, разуме се, не може недагошки оправдати, али му је иемогућно наћи лека. Кад ову напомену чиним, молим да се има на уму, да у овоме целоме школском округу имам само три подељене школе, остале су све неподељене. Сви покушаји ноји, да се бар за пре подне утврди један сталан расноред, остали су без успеха. Овоме неуснеху, пак, криви су у многоме и сами учитељи. Давно је позната ствар, да су скоро сви учитељи велики непријатељи спутаности, коју распоред предмета на, часове собом доноси, и ја потпуно верујем једном овдашњем, иначе одличном учитељу, кад тврди, да нема ни једног учитеља у Србији, који се тачно придржава распореда. Интересовало ме је, да сазнам, којим разлозима мотивишу учитељи ову своју велику одвратност према распореду предмета на часове, и на моје велико нзненађење добио сам скоро од свију одговор, да им је највећи разлог, уверење, да се, придржавајући се строго распореда, не би могао постићи добар успех у настави. Многи ме уверавају да су покушавали да раде по распореду, али су у овом случају показивали вазда слабији успех. С тога скоро сви раде без распореда. Како су пак код већине учитеља подељена мишљења о томе, који је предмет тежи или лакши, и како неки са мање труда имају бољи успех из овог или оног нредмета, док код других улажу врло много труда, и једва постизавају жељене ресултате, то према томе и удешавају своје распореде. Отуда је и бивало случајева, да један учитељ преко целе јесенн ради искључиво