Просветни гласник

180

просвбхни гласник

Других шест месеци — Већина деце у овој периоди чине особити успех у опонашању гласова, и у хотимичној употреби гласова и њихових значења и у схватању речи и покретања. Но код већине деде је прва гомила речи у овом добу ипак врдо мала. Многа деца од године дана не могу ни једну речицу да изговоре, и просечна гомила речи не прелази ни половину туцета. Нови напредак прате појављивање активног слуха и пажљивост, која расте и ојачава у трећа три месеца. Дете иочиње у свирци, којој се радује, да даје неку врсту такта, а ова као јако надражајно срество гони произвођење нових гласова. Весело је, кад га ношају у ритмичном кретању, устима врља и нове гласове издаје. Рукама таише, опонашајући поправља покретања детињег срока, а често покушава да изговорн речи. Нарочито воли дете промене у научепим словкама, те их удвостручава нпр. тата, ћаћа, с1ас1а, папа и т. д. Дете разуме многе р.ечи, које не може да изговори, неке опет изговара механички, и ако их не разуме. Дете познаје сваког члана у кући по имену и одмах ће пружити хлеба, кад се која особа спомене. Познаје и делове тела свога, које показује, кад га иснитујемо. Речи рара, тата, које брзо и ненадно опћим бивају, могу се разјаснити физиолошким законом лакоће (по коме је најлакше изразити п најрадије се употребљава, сасвим је ириродно, онај глас, који је у вези са особама, којих присуство буди најраније и живље душевне нокретеи преставе), многа деца у ово доба сасвим разумко употребљавају, но ипак многа тек после. (Јпонашање у ово доба силно напредује. У неком случају су покретања опонашања у осмом, а речи у деветом месецу. Ако некога зовемо, то ће и дете гласно звати. У другом случају неком дете је свршетком прве године покушало да опонаша животињске и мртвих предмета произведене гласове. 8ј§јвтш1(1 примећује, да се ононашање јавља у трећој четврти лрве године; а то би прво било понављање слогова, који се састоје из усненог или зубног гласа и самогласа а; а чешће долазе слогови, у којима је самоглас на почетку. Сћатриеу-ево дете је опонашало и удар гласа, кад би му понављали речи и изреку. Ово се приметило и у другим случајевима. Деца у овој старости ако изговарају неке речи, употребом баш сведоче, да их не схватају. Нека девојчица учећи речи а §а (доле оде) и §а §а (оде), употребила би последњи израз за себе, кад би пала. НитрЈггеув вели, да је неко дете, што га је проучавао, добро изговарало све почетне сугласе осим 1ћ, 1, <1, т и 1., неки сугласи на крају нису били јасни. Друго неко дете је знало у једанаестом месецу шта значи „добар дан" и одговорило је са Ша, а одговарало је збогом асИеи са ас1аа. У овом случају било је прво везање гласа Јза појмом е, што је значило Ћ г е1 (мокар.) Неки је дечко од десет месеци употребио