Просветни гласник

НАУКА И НАС1ТАВА

181

речи тата, а§'§1е (М১1е) агкИе (аииИе, теткица) сасвил разумљиво. Доцније реч ад§1е претворио у Д^১Је, а једанаестим месецом је ову реч скратио у \Уа<1, а а(1(Пе у аМ. Неко дете је у седмом месецу при опроштају рукама махало и изговарало 1а1а; то је учинило исто дете, када се отворише и затворише врата зидног ормана. Кад је девојчица Тагпез-ова учида у дванаестом месецу реч ћеће на слици Исус као дете није примењивала ту реч на свако дете (ћаМез), већ за чудо на сваку слику. Као што ЈЈагулп извештава реч се поједина нпр. тит и случајно нађе, које дете употребљава не само у упитном језику (нпр. кад тражи храну), већ и као именицу. Ја сам опет приметио сличну опћу употребу с1а код детета Ф. У другом неком случају се употребљава тако реч 1>о означавајући све, што је радост детету чинило. Речи тата, рара, ћаћу, које је дете неко време механички употребљавало, падају у половици ове периоде; тек после нет месеци се опет употребљују и нримењују на њихове предмете. ЗиПу је посматрао у почетку ове периоде спомињани говор. Слоговно спајање је одмах погођено и без значења се понављало изузев исказивања детињих осећања. Дугачко а је значило изненађење, о, које је иостало удисањем, значило је радост на нов предмет. Велике разлике међу децом чине опћенитост смелом изузев једног, да је ово друго полугодиште периода за опонашање. Нека деца су на почетку толико одмакла као друга на крају иериоде. Биће може бити на месту примедба, да дете, које у опонашању или учењу говора покаже рано зрелост, баш из тога узрока није нужно паметнијим га стварати. Опонашање треба велике досетљивости, и ионеко дете, које је у овом споро било, може доцније да премаши своје рано зреле другове. ТреКих шест месеци — Док дете учи ићи, врло често наступи у говору застој иди опадање. Кад се ходање савлада, онда као и када напредује говор и са још већом лакоћом. У време ове треће периоде, и ако је гомнла речи још доста ограничена, а изговор непотпун, јасно напредује разумевање речи и њихова примена. Тежи се гласови изостављају и замењују лакшим. Чесго промена једног сугласа утиче на примену другог пред њим или за њим. Код дужих речи и спајања репродукцира се само предњи део — или наглашен слог или крајњи глас. Често (енглеска деца) додају речима пригласак п. Дете вели (Лише место (Ппиег (ручак), шпше место сНшк ( пити ) и ћесИу место ћгеас! (хлеб). И других је непотпуних изговора нпр. арикее место арр1е 1;гее (дрво Јабуково), р1кз§ ћоок (књига са сликама), §агапи или папше место дпшсПпа (мајка), 1по—а место тоге (више), ћо или Ј^а место ћогзе (коњ), Ва1ћег4 место СтЈећег!, кака место сагпе («1инкица), Какш место Ка4у (Катица). Већина деце овог доба разумеју велик део од оног, што им се рече. Говори као: „донеси лопту", „ходи тати на колена", „иди доле", л ходи амо", „пољуби ме", сасвим разумеју и врше. Деца показују делове свога