Просветни гласник

214

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

3. По захтевима данашње дидактике сви наставни предмети у свима разредима морају стајати у органичкој међусобно.ј вези. То важи и за цртање као наставни предмет у I разреду основне школе. 4. По захтевима стечаја и по начину израде овог првог дела — „припремног цртања" — код свих ових пријављених буквара створен је нов наставни предмет са нзрочитим задатком, особеним градивом и друкчијим и распоредом и обрадом поред цртања које већ постоји као наставни предмет. 5. Оваким увођењем новога предмета, некаквога „припремнога цртања", пли се сасвим истискује из овога разреда цртање као засебан наставни предмет или се наставници заводе са онаке обраде тога предмета како данас тражи дидактика и како она треба да буде. Ако се само ма и за најкраће време разгледају „припремна цртања" у поднесеним букварпма, видеће се оправданост наших горњих напомена. II Нисмо ни за тако звану „Словарицу" (т.ј. онакву, каква се тражи стечајем и какву су према овом израдили писци поднесених Буквара сем г. Чутурила, који опет без нужде и погрешно зове Буквар Словарицом). И то због овог: 1. Што се она целим својии бићем противи данашњем природнијем начину, који влада у првој настави читања и писања. 2. Хтело се да она буде припрема за читање и писање као што тражи и садашња дидактика, међутим оваква како је израђена изишла је стара „штица" у новом облику. Кад би се по некк.х од ових словарица радило, ускрсло би опет оно старо гласовно срицање, у коме се сугласници не изговарају чисто него увек у друштву са неким мутним самогласником. 3. У овом облику она с букваром износи грађу по концентричним круговима, а то је дидактика данас сасвим одбацила као веома штетно по интересовање, које и јест задатак наставин. 4. „Словарица" упознаје децу са таквим типовима слова, које деца неће никад доцније употребљавати, нити ће се с њима сусретати. 5. И један од писаца поднесених Буквара — „Развитак" — изјаснио се сасвим умесно противу Словарице, а други — г. Чутурило — није ју ни израдио у оном смислу каква се тражи. 6. Данашња дидактика препоручује један начин приуготовљавања за прву наставу читања и писања који је основа.н на новијим испитивањима природе детиње и који буди интересовање дечје према раду, што је основна погодба за успех у настави. Такав би начин требало да дође на место ове „Словарице". која је, узгред буди речено, само код нас и постојала или и код оних који су мало водили рачуна о захтевима данашње дидактике. III. Напослетку, ми мислимо да би требало и тако звану „Читанчицу" одвојити од буквара и печатати је као засебну књигу. Узгред нека је још речено да и буквар и читанка у тврдом повезу треба да стају само по 0.20 динара. Разлози за одвајање читанке од буквара јесу: 1. ИГто деца овако поцепају целу књигу пре него и дођу до „Читанчице". 2. Што би за децу имало веће дражи кад после свршеног буквара добију у руке нову књигу. 3. Што читанка има и свој засебан задатак у васпитној школи, те би је према томе ваљало и удесити. А и обрада њене грађе је друкчија.