Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТ а

213

„Словарица" Јовићева беше раније печатана одвојено од Буквара. Али кад је 16. декембра 1900. године одлучено да се Јовићев Буквар нрепечата у онолико примерака колико ће бити доста за две године, наређено је да се „Словарица" печата уз Буквар као његов аретходни део. 5. маја 1901. године састављен је у Министарству Просвете одбор са задатком да изради основу на којој треба написати нов Буквар. Тај одбор донео је одлуку да Буквар треба да има ове делове: A. Прииремно цртање за изучавање писања: Б. Словарицу; B. Букварски део; и Г. Читанчицу и, да сви ови делови стоје у органичкој међусобној вези и у једној књизи. На основи овога расписан је и стечај за израду новог Буквара 29. априла 1902. год. ПБр. 4389. Рок за подношење буквара био је 1. априла ове године. На стечај до одређенога дана поднели су министарству своје букваре ови писци: г.г. Владимир К. Петровић, Градоје Бушљетић и Михаило Јовић, учитељи, анонимни писац под знаком „Развитак" и г. Ст. Чутурило, школски надзорник у пензији. Ми смо по одлуци Главног Просветног Савета прегледали ове Букваре и о њима имамо част поднети овде своје мишљење. Али, пре него што то учинимо, нека нам је допуштено неколико начелних мисли које се односе на горњу утврђену основу за израду буквара, па тиме и на саме ове букваре који су по њој израђени. А Буквар је прва књига која се даје ученику у руке, а настава читања и писања је почетак и основица целокупне потоње наставе, која је опет једно од најважнијих васпитних средстава, што их данашња методологија употребљава. Аво ова прва настава умедне у деце да пробуди интересовање и да га очува за све време свога трајања, онда је она учинила врло много и за успех целокупне потоње наставе. У протпвном, она још у почетку развија код ученика одвратност или бар досаду према себи, те је и цео наставни рад само једно мучење. Зато је врло важно каква ће бити прва настава. А она ће у овом случају бити онаква, какав је и буквар и како се он предаје. Према томе, очевидно је да треба и да се мора највећа пажња обра,тити на ову прву књигу. Полазећи са тога гледишта и ми ћемо рећи коју и о самој основи, која је прописана за израду буквара. У стечају се тражило да Буквар има четири своја дела: 1. Прииремно цртапе за изг/чавапе иисања; 2. Словарицу; 3. Буквареки део; и 4. Читанчицу , и да сви ти делови стоје у органичкој вези. Али самим овим стечајем изгледа нам као да су писци донекле наведени на погрешну израду буквара и да би се овим дао првој настави правац погрешан према схватању данашње дидактике. Зато смо ми: I. Противни увођењу некаквога „Припремног цртања", јер: 1. И цо данашњој дидактици и по нашем наставном плану и програму ми имамо у овом разреду већ овај наставни предмет, а то је цртање. 2. Овај предмет и у овом разреду има свој одређени задатак, начин бирања, распоређивања, концентрис.ања и обрађивања наставног градива.