Просветни гласник

314

ирооветви 1'ласник

мају децу која су бар три године старија од ове деде из индустријских школа. Сем ових школа постоје још и многе друге врсте помоћних индустријских школа које су специјално намењене деци, која беже од редовне основне школе. То су тако зване школе за вагабунде и индустријски екстернати. У овим првим деца остају као и у индустријс.кој школи али само неко кратко време, неколико недеља или неколико месеци. У екстернатима деца морају долазити сваког дана, н>их уче и хране, али морају ићи кућама на преноћиште. Власти имају специјално право да апсе децу која неће уредно да посећују екстернате индустри.јске. Има нарочитих агената који дечаке који умакну хватају и враћају натраг у школу". По овим заводима деци се даје: 1) верско образовање; 2) основно елементарно знање; 3) индустријско или пољопривредничко знање: 4) Физичка култура. Њихова се приљежност и добро владање подстиче малим поклонима, милоштама и новчаним наградама. По свршетку школовања директори завода старају се да им нађу место, као што би радили и њихови родитељи. Из 45 извештаја, надлежног инспектора ми вадимо ове податке: 1901 године број ових школа био је 223, од којих долази на оне школе за поирављање 45, на индустријске школе 142, на школе за скитнице 14, и на индустриске екстернате 22. Број деце који се налазио у тим школама крајем 1901 године био је 33.000. Укупни трошак на све ове школе за 1901 годину износио је 600.000 ливара, у којој су ци®ри са тридесетином учестовали родитељи; готово се увек тражи овај мали иринос од очева и мајки „како би им се створило осећање да се не могу потнуно курталисати одговорности која нада на државу". Остатак се подмирује државном субвенцијом, онштинским таксама и поклонима. Поклони бивају из године у годину све мањи, а општинске дажбине на рачун њихов све веће. Број деце но индустријским школама готово је стационаран; у гаколама за скитнице он се умањује и увећава се у школама за ноправљање „пошто се број оних који су већ очврсли из дан у дан све више повећава". По свршетку трогодишње периоде 1898—1900 3650 дечака и 500 девојчица били су понамештани по изласку из школа: 82°/ 0 дечака раде и сад правилно, 3°/ 0 прекидају рад и попуштају, 4°/ 0 су осуђени на затвор, и 4°/ 0 их Ј е нестало. За девојчице су респективни бројеви 78, 7, 8 и 8 3 / 0 . Број дечака који су ступили у војску повећао се; понеки су стунили за музиканте по региментима. Васпитање је у нрогресу. Припрема и шегртство чини се иод повољним ириликама; ово није само емпиричко. Ништа није занемарено што би пробудило моралну активност и добре осећаје код малолетних криваца; на прнмер, храбре их да се занимају омиљеним животињама. Тако исто води се строга рачуна о њиховој физичкој култури; по многим школама дечаци спавају под ведрим небом. Најтеже је наћи овим ученицима места и задржати их да не падну понова у ону средину, из које су извучени. * Револуција у школским методама — Ова се револуција извршила у Америци у Сједињеним Државама, и ево у чему се састоји: У будуће, по школама Сједињених Држава, биће известан број инструмената на расположењу, помоћу којих ће учитељи моћи мерити менталну сиособност детињу. Настава и васпитавање на тај начин постаће „интелектуални механизам који ће бити паметно регулисан и контролисан читавом збирком манометара, по-