Просветни гласник

316

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

нешто конкретно, моћ да се уздигне од конкретног ка симболичној Форми, и стваралачка моћ идеалног. Физичке и природне науке дају прву, математичке науке другу, а литература трећу. Наша деца сва у опште треба да се занимају обрађивањем ових трију средстава развијања. Главобоља, липтење крви из носа, нервознп насгупи, све се то дешава нарочито за трајања школовања, то је истина, али истина је и то да се то трајање подудара са периодом растења, које је пуно случајности. Школа за то не може бити одговорна. Преморан живот мајки за трајања трудноће, рђава храна и преоитерећеност у раду који се тражи од деце по сиромашнЕм кућама, захтеви сувремености, изучавање музике и честе вечерње забаве у кућама богатнјих родитеља: ето у томе ваља тражити узрока ирерано иорушеног здравља, а никако не у школи. * Концентрација сеоских школа у Америци — Уместо старих малих сеоских школа које усамљене једва вегетираху, Сједињене Северо Америчке Државе засновале су школе, које имају да послуже за територију од 60 до 100 квадратних миља. У ове школе депа се сваки дан уредно о ■грошку саме државе одводе из својих општина и враћају натраг на н.арочито удешеним колима за овај циљ. Држава налази великог интереса у овом новом систему. Утврђене користи су ове: 1) снабдевање школа је једнообразније и обилније; 2) рђаво време више не може бити повод одсуствовању; 3) како децу узимају и воде их у школу из саме родитељске куће, то ваше не може бити деце мангуиа и скитница; 4) похођење школа увећано је услед овога са 12У 2 °/ 0 . 5) деца која су била некад усамљена немају сад вииге да се плаше скитница и вагабунда, отуда опет мир и спокојство чак и за оне родитеље, који станују по најмањим сеоцима; 6) учитељ више није ограничен на мало сеоце, већ може да бира место и да удешава своје односе. * Жетва у пет континета. — Деца уображавају, што је у осталом сасвим природно, да се жање јздновремено свуда, у месепу јулу, августу или септембру. У томе уверењу она ће се разбити, ако им се буде рекло ово : Жетва је месеца јануара-. у Аустралији, Новом Селанду, Чили, Аргентини; месеца фебруара: у Индији; месеца марта: у Егииту; месеца аарила: у Мексици, Азиској Турској, Персији, Малој Азији, Антилима; месеца маја: у Мароку и на северу Африке, у централној Азији, Кини, Јаиану, Тексасу, Флориди; месеца јуна: у КалиФорнији, Шпанији, Италији, Грчкој, Колораду, Мисиру; месеца јула: у Француској, Аустроугарској, Румунији, меридионалној Русији, Минезоти, Канади, Швајцарској; месеца августа: у Инглеекој, Белгији, Холандији, Немачкој, Пољској, Колумбији; месеца сеитембра: у Скотској, Скандинавији, Северној Канади;