Просветни гласник

216

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

II Буквар г. Градоја Бушље тиТм У овом Буквару није добро: 1. Што и нема нормалних речи, него упознаје децу само са словима. 2. Слике су изабране тако да својим обликом представљају и облик слова, а име им се почиње тим гласом ннр.: венад, ногаре, шило и све друге слике. 3. У реду, којим прелази слова. нема поступности, јер узима прво слова састављена из кружних црта. 4. Упознаје децу прво само са малим словима писаним, печатаним и курзивним. 5. V овом одељку још од почетка употребљава реченичне знаке, и знак питања. Међутим после тачке лише мало слово. 6. У овом одељку узима и особене именице, али их пише малим словима. 7. Због тежље да сликама покаже облик слова, слике су изишле веома извештачене. Оваке слике губе свој задатак који треба да имају на овом месту 8. Није добро ни то како износи ново слово пред децу: прво саставне делове, које на другом месту приближује, па их тек на трећем месту спаја у целину. 9 По рукопису судећи писац под сваким новим словом износи речп иечатане словима од више тииова. А то није добро, јер отежава деци схватаве главнога, 10. Раздваја речи на слогове. 11. Грађа за шчитаваље састављена је више из речи него из реченица 12. Међу овим речима има их које не одговарају дечјем схватању, тако да ће их наставник тешко моћи деци објаснити, несрпских, бесмислених нпр.: сип, стап, спас, спис, штала, слатина. шест, лав, чин, свечан, теј, чај, бибе, лаб, смоква и др. А дидактика тражи да буду сасвим друкчије ове у самљене речи, па да н оне могу колико-толико изазвати интересовање. 13. И реченице све не одговарају дечјем схватању, јер нису из искуства дечјег, нити одржавају везу са осталим градивом. А има* их и неподесннх, бесмислених и неириличних, нпр.: Таса нас опасао. Поп иао. Фишеком се пушка пуни. Фитиљем се лагум пали. Хилендар је задужбина оца Св. Саве. Фина роба впше вреди. Адам је био први човек и др. 14. Има и речи за читање с обе стране. То је непотребно, јер, прво, нема никакве цримене, а друго, да би се дошло до овакве грађе натеже се, те се деци дају непознате речи и бесмислице нпр.: јесеј, кулук и др. Чак овде се деца наводе да сливају слова из две засебне речи, да би се само добила реченица која се хоће. 15. „Теже речи за читање" не само да су тешке, него њих читати биће деци и најдосаднији посао који убија свако интересовање. Ако деца те тешкоће нису савладала на свом месту, па је овде неопходно потребно, ова се грађа онда могла овде обући у занимљивију одећу. У осталом зар морају деца још у почетку савладати све тешкоће на које се може наићи у читању'^ 16. Велика слова даје одвојено у засебном одељку. Међутим пре него што је и дошао до тога одељка он износи читав низ реченица са великим словима као што је то под насловом „Звук и глас" и „Шта говоримо о стварима?" 17. Велика слова прелази заједно и писана и печатана. Само за велика печатана узима иницијале. Код ових се међутим губи основни облик у украсима, а то отежава деци схватање онога што је главно.

\