Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

217

18. На крају одељка у коме су велика слова има и имена српских река. брда и планина, градова и земаља, а све ово није за децу I разреда основне школе, нпр.: Морача, Цетиња, Фрушка гора, ПЈарпланина, Никшић, Шибеник, Далмација, Славонија и др. А ово се коси и са начелом концентрације наставног градива. 19. На крају букварског дела учинио је исту погрешку противу саме идеје о нормалним речима, коју је и први писац учинио и коју смо већ поменули. III Буквар г. Шихаила ЈовиКа Овоме се може замерити: 1. Што прелази прво мала слова и 'го упоредно писана, курзивна и печатана. А засебно после горњих узима велика писана и печатана. 2. Зато у првом делу где су мала слова пише све особене именице и почетне речи у реченицама малим словима. А то, очевидно, није добро. 3. Уноси одмах и курзивна слова, те дете мора одмах у почетку да памти три врсте свакога слова. 4. За прва два слова и нема нормалне речи, него узима само слике и то за прво слово (С) сри, само зато што слово личи на њега(!), а за друго узима слику ексер, која, прво, није српска, а друго, ничим не подсећа на ово слово, као што је хтео с првом сликом. Тако овим првим сликама одступа од иачела нормалних речи. 5. Под сваком нормалном речи износи на црној површини бело исиисанепрво саставне црте новог слова, па после и цело слово. После онаке његове припреме ово није било потребно ни уносити овде. Ова бела слова на црној површини у буквару новина је у пас, али без вредности. Овим се хтело да покаже како изгледају слова и речи на таблици. Ово је сасвим непотребно у толико пре што се данас из педагошких и игијенских обзира тежи да се таблица из школе сасвим избаци. Те о томе свакако треба и ми да поведемо озбиљнијег рачуна. 6. У свом коментару писац вели да је удесио Буквар по начелу поступносги у гичитавању. Међутим раставља на слова и слогове све речи за шчитавање, па то ради чак и у реченицама. Према том овим се иде пре на руку гласовном и слоговном срицању, него шчитавању, које баш данас тражи и дидактика н наставни програм. 7. Уноси и један нов тип за слово Ж, и то без разлога. Овако написано Ж, није нп лепше од досадашњег нити се има разлога за то пошто су деца научила извлачити положену црту у припреми а и још код четвртог слова у почетку. У осталом немамо ништа против. Нека се пише и Ж и свако друго слово како се год хоће. Али о томе треба да се споразумевају они који су у лепом писању стручни. 8. У првом делу где се излажу само мала слова има их међу печатаним од више врста. Кад се овоме додаду још и писана и курзивна, онда дете има одмах у почетку да се упознаје код сваке нормалне речи са иет-шест разних врста слова. 9. Овде се можда случајно огрешио и о поступност коју сам истиче, јер даје теже и вишесложне речи ситнијим, а лакше и једносложне крупнијим словима (стр. 35. и 41.). 10. После пређених самогласника, на стр. 41. поређао је преко 80 речи у којима су самогласници. Кад се види да Је и све те речи поделио на сло-