Просветни гласник

радња главног просветног савбта

231

име, из кога се може известн само једна основна реч, а никако два илена, две речи (поп и црква). Такве су слике и код писмена а, е, к, б, х, з, д, џ, ф , и, м, ђ. 5. Грађа у вежбањима за шчитавање није методички сређена. а) за писмено шчитавање у Буквару употребљују се бесмислени слогови, оп, по, о-по; то се чини без потребе, јер се начело поступности може тиме задовољити. што се слогови шчитавају при усменој синтези, као и у почетку писмене синтезе на табли. То је у Буквару излишно. б). речи се не спајају синтетичним стапањем својих гласова, већ аналитичним везивањем слова за слово, или слова за слог; с тога су му речи најпре раздвоЈене на гласове о п, п о, или на слогове по-по. Развлачење гласова у речи супротно је синтезирању, стапању, шчитавању гласова. То утврђује штетну навику, да дете, шчитавајући реч, не узме у вид сав њен гласовни склоп, као што изискује природа синтезе, веИ глас, ио глас. п-о-п или слог ио слог, н. пр. по-по. Таква. штетна пракса не сме се пуштати у Буквар. 6. У чативу су употребљене многе бесмислене речи, од којих наводимо: о-по, о-то, по-со, го, шо-ња и т. д., па исто тако и многе безначајне речи: но, ото, са, на-но, пи, ту, ови, сво и т. д. Сем тога и речи које далеко надмашују дечије схватање н. п. сто-то (већ у трећој вежби), мај, тег, ћар, укус, сига, Ерцеговина, Ерцеговци, и т. д. Неграматичке речи: мети коње на сто (место метни), триње место трине, спаваћи, оди, огрно, кокочица (м. кокошица), незна (м. не зна), сунчева светлост (м. сунчана светлост). Има прилично и баналних и несмислених и празновних реченица н. пр. сео на пепео, он га штипа, носи ми плех, силази са стола, улар мога коња, цигерица од јарета, један је мање од два, тесан сто (место узак сто) и т. д. 7. Узима туђе речи: плек, тазе, гас, гага (циганско погрдно име), Николета (талијански или влашки), Оливера (само историс ^.ј име) и т. д. Учећи мала писмена већ употребљује особне именице и пише их малим иочетним словима: ана, ната, саша, сара, Срби. 8. Често ређа речи непажљиво: краљ, каља, срби, сврби. 9. Основне речи испод слике пише двоструко, н. пр. к..о..з..а, коза; рог, р..о..г. Друга реч је с раздвојеним словима. На што то? кад понављање слова ставља редовно испод текста. 10. Има и ногрешних реченица, на пр. неко каже џам, а. неко окно, (џам није окно већ стакло), не ори међу на њиви, крњ нос, стреха капље (не капље стреха, већ: са стрехе капље); Шапчани се зову они који живе у Шапцу (онда жене и деца у Шапцу нису Шапчани). У Радише свега више, (није више, него бише), ћукавац пева (месго ћуче). 11. Има реченица у васпитном погледу сумњивих, н. пр. Маћеха није мајка (каква је то поука за сироту, која има добру маћеху?). Стани на сто! (децу је и онако тешко одвикивати од пентрања, а овде се то баш истиче). Грлица је просо брала а другоме није дала (крајња себичност). 12. Нашао сам примере мењања глагола у садашњем времену: ја учим, ти учиш, он учи, ја пишем, и т. д. Чему ова граматика у I. разреду? 13. Међу особним именнцама код слова ч има и Чутурило (ваљда за то, што је и он писац једног Буквара!). 14. Код слова С, 0, и Ф узима за штиво поделу времена, што по програму иде у II. разред.