Просветни гласник

232 1ГР0СВЕТРТ И ГЛАСНИК

15. Код вежбања великих слова има једна реченпца увек два пута нзложена, и то : једанпут с рукописним, а други иут са штампаним словима, н. пр. Храни мајка два нејака сина, прво рукописно, иа после штампано. То није нужно, јер се може наћи и друга тгогодна реченица, да не буде понавЛ )ања. 16. Буквар је састављен по начелу чистог метода с писањем (гете 8сћгеЉ-Ее8ете1:ћоДе). Грађа за читање је код великих иисмена проширена и у том делу изнесени су већ краћи поучни чланци у песми и прози. То је добро; тиме се код деце буди интерес за читање, а цружа се и поука. Но и ту се отишло далеко, јер има таквих предмета, који би се морали узети као засебна јединица с нарочитим поступком, а овде је ипак учење читања, односно познавање појединих слова главна, ствар. У том тексту има такође ствари, којима се може много шта замерити. Поједине песмице су или слабе нојетске вредности, или им је ритам погрешан. То не би смело бити. „Оче наш" изведен је само на срнском, а не и на словенском језику, као што је програмом утврђено. — Богојављење не славимо зато, што се тај дан Христос крстио, већ за то што се тог дана јавио у три лица Бог, отуда и онај народни поздрав о Богојављењу: „Христос се јави!" — Христос васкресе, место Христос васкрсе; висећу коњу (?); раздвојене копите у краве ; место крава има расцепљене панке. — Бог можв начинити све (Бог ствара, а човек може начинити нешто). Све су то грешке или због непажње, или неразмишљања. Такве се ствари деци не могу давати на читање. 17. Рукопис није удешен за штампу. Нигде није обележено, каквим ће се словима што штампати. То би се у осталом могло и доцније учинити. Читанчица Ту се налази свега 27. т.ратких члаичића, који су по себи лепи; десет их има и у букварском делу. Распоред грађе је без плана и система. Тативо је једнострано, већином белетристично. Из области живота у природи: Врт, њива, шума, вода и т. д., нема ништа. Иначе се чативо одликује ванредном ттростотом, која детињем узрасту одговара. Па ипак ово није читанка која се додаје Буквару. Писац је показао да има учитељског дара, но штета је што нема вишег стручног образовања. Да се то удружило, свакако би и овај посао испао боље; но овако га је тешко и исправити, да се може увести у школу као уџбеник. III Буквар под псеудонимом „Развитак" Писац овога Буквара изложио је у засебном додатку основна начела, по којима је овај Буквар разрађивао. Из овога се види, да је то спремао педагог, који врло лепо излаже све шта треба од доброг Буквара тражити. Ну, баш то нам показује да Буквар није тако лако нанисати, јер ни он није умео да га напише према оном, што од њега тражи. У својим напоменама под 2. писац одваја мишљење о Словарици, тврдећи, да је она не само сувишна већ и непотребна, неприродна и штетна. За то предлаже да се она због своје сувишности, непотребности аииз економских и практичких разлога са свим изостави. Ми потпуно усвајамо разлоге које он ту наводи иротив Словарице, а своје посебне разлоге о том изнели смо код Петровићевог и Јовићевог Буквара.