Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

233

Да би одговорио захтевима стечаја који је за Буквар објављен, он је саетавио Словарицу, али не онакву као Јовић. У овој Словарици нема оних измишљених слова, која не постоје. Ту су просто изложене слике нормалних речи, а под сваком је мало рукописно слово, којим се реч почиње. Ова Словарица послужила би као грађа за припрему писава с читањем по аналитичко-синтетичном методу. Дете би, пре но што почне учити да нише и чита, Фиксирало почетни глас сваке нормалне речи, и ио свршеној припреми, учило би гласове писати и оно што напише читати. И овај писац узима за прву ручну ирипрему просте цртеже, које је ставио на првим листовима своје Словарице. Као код ЈовгЉевог, тако и код овог Буквара, мислимо, да ти цртежни прегледи могу доћи пре у упутство, а никако у Буквар. Њих може бити много мање а и с лепшим избором, јер деца за време ирипреме треба да се увежбају и у писању саставних потезова ових слова. То им је нужно, чпм ночну слова писати. Писац је начелно Словарици противан, те је на њену обраду обратио мању пажњу, па како је он не узима за подлогу при учењу писања с читањем, ни ми се на њој нећемо задржавати, већ ћемо одмах прећи на Буквар. Буквар је написан на основици аналитичко-синтетичног метода писања с читањем. Напред је изложено оно што иде у ручну принрему. Говорна припрема, анализовање и синтезовање речи, врши се упоредо с ручном припремом. Наравно, да то у Буквар и не улази. За учење самог нисања с читањем употребљен је мешовити метод с цисанил и штампаним словима. Еурсив, као споредан, и варијација штампаних слова, оставља се за после (10. т. пишчевих основа). Томе се нема шта замерити. Писање с читањем изводи се са ове 22 нормалне речи: 1. око = о к, 2. очи = ч, и; 3. нос = и; 4. поп = в; 5. топ = т; 6. чаша = а, ш; итд. Овај избор нормалпих речи противан је начелу, кога се нисац држи у словарици, где дете код нормалних речи Фиксира почетни глас. Овде је то начело сасвим одбачено, јер се нужни глас тражи у почетку, на крају н у срепини речи, а из седам нормалних речи Фиксирају се чак и по два, гласа, на пр. око — о, к; очи = ч, и: чаша = а, ш; пиле = л, е ; књига = п, г ; зец = = з,ц\ дрво = д, в. Нормалним речима у иочетку су гласови: н, и, т, м, р, љ, ј, ђ, џ. ф. На крају је ж (нож), у средини б (жаба), у (њушка), х (ухо), ћ (кућа). То је за децу права пометња. Навикла да Фиксирају гласове на почетку нормалних речи, сад их одједанпут налазе на сваком месту. Свакако би писцу овај Буквар испао боље за руком, да је остао веран оном начелу, које је био прихватио у Словарици. Слова је могао узети или по граФичној сличности, или другим редом, који би му био иогоднији. Ну он је за тај посао узео другу нову подлогу. У 7 тачки својих основа, писац истиче, да у нормалним речима буду, сем нових слова, сва остала позната., ла би деци упадало у очи оно што је ново. Он против овог начела греши, тражећи у појединим речима по два слова. Прва му је нормална реч у Буквару око. По том методу, дете мора да Фикснра целу ту реч и да одмах упамти облик та два слова о и к, а оба да учи и писати. То писац изводи овако. Излаже слику ока, под њу исписује писмена слова из којих се та реч састоји, па онда исписује име нормалне речи око. Под тим долази то исто штампано. То значи, да писац није схватио метод нормалних речи. Ту је слика нормалне речи, а под њом може бити писана и штампана реч. То је у Буквару зато, да то деца што боље