Просветни гласник

260

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

на мишиће и живде, то се умор код ученика појављује у мишићима и у живцима, а као иоследица н једног и другог и умор као осећај. Да разгледамо редом све ове врсте умора засебно. Мишићни рад, као што је познато, састоји се у грчењу и опружању. Кад се један мишић више пута грчи и опружа, тако да код њега наступи умор, онда се може запазити да поједина грчења и опружања тога мишића иду сад спорије, да дакле исти мишић сад остаје у згрченом стању дуже него што је то било у почетку, кад је био одморан. Према томе исти рад мишићни нродужен и даље преко ове границе већ има штетнијих последица по сам мишић него у почетку, кад је он био одморан. Из овога се види да се човечји организам не подудара. са једном машином и да оно обично поређење тога двога једно с другим није потпуно. Јер, док је једно.ј вештачкој машини за сваки кидограмметар потребна иста количина угља, дотле мишић није кадар истом снагом. да врши један исти посао преко оне горње границе. Узрок је овоме у хемијском процесу, који се том придиком врши у мишићу. Можда мишић својим даљим грчењем троши супстанције друкчије него што су оне у почетку рада. Ово се изводи отуда што се даљим мишићним радом у њему стварају неки отровни производи, међу којима је мдечна киселина најважнија а за сад и најпознатија. Ирема томе физиолошки узев умор не долази само отуда што је изгубљено нешто што се у мишићном раду утрошило, него и зато што се том приликом нојављују материје распадања. Из овога излази да је умор чак и нека врста тровања. Занимљиви су огледи које је у овом погледу чинио Моззо на псима. Он је у својој дабораторији удесио један ведики точак, у коме је могао нагнати пса да према потреби трчи по некодиво часова. После вежбања од неколико дана лако се науче пси да се крећу у точку. Номоћу једног гасног мотора могао је он овом точку дати брзину какву је хтео и тиме натерати пса да трчи 12 до 18 часова, док му се сва снага не исцрие. „Нашао сам на тај начин, вели Шоззо, да је крв једне тако до крајности заморене животиње отрована. У истини, кад се њена крв уштрца другом одморном псу, онда овај показује знаке тровања. На њему се опажа умор и изнуреност, а често наступа и новраћање. Посде уштрцавања ови пси одмах дегну и морају се врло јако дражити да би се покренули; кад иду иди предазе преко какве препреке која се ставља пред њих, у њиховим се покретима види извесна натегнутост и непоузданост. На свакога чине утисак да су одвећ уморни." Кад је тако код животиња, може се по аналогији извести закључак да се исте појаве понављају и у човечјем организму. Заморним маршевима и другим тешким физичким радовима стварају се и у човечјој крви отровне материје, које трују сам тај део организма, од чега се после многог понављања најзад осете п штетне последице. Једно такво тровање може да буде или само у једном мишићу иди једном мање или више раширеном комидексу од ми-