Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

261

шића. Тако за први случај имамо иример у акомодационом грчу ока. Ако се очни мишић и преко своје заморености задржава у згрченом стању због тога што нпр. ученик мора дуже време непрекидно да чита или пише и ако се то годинама продужава, онда у томе мишићу остаје склоност да остане и дуже у томе стању и тако најзад наступи промена облика ока, а тиме н кратковидост. Сличне случајеве имамо и у читавим комилексима мишића код људи који се целога свога живота баве само једним послом. Слично овом умору у мишићима појављује се и умор у живцима, Мора се представити да радна снага живаца произилази отуда што управо сагоревају његови молекили у чвршће и теже распадљиве спојеве. После таквог процеса настаје и умор у њима. Штогод се сад у једном живцу дуже врши овај процес, у толико вигае постаје он немоћан да обнови или да опет поврати оне своје првобитне саставне делове, или другим речима, да поврати своју радну подобност. Али опет, код живаца не наступа умор постепено од почетка његова рада, него се ирво показује растење снаге и подобности за рад, па тек после ове наступа умор. А познато је и то да код многих особа умору претходи једно стање раздражљивости, које траје подуже пре него што наступи малаксалост. Ну то је још једна само Физиолошка појава која се врши у мишићима и живцима, и која не даје могућности за рад због саме промене у материји која се за њу везује. Али и она као и многе друге не остаје незапажена у свести. Умору као физиолошкој појави у мишићима одговара осећај умора у души. Кад је слабији, он се не опажа у свести, јер га потискују мишићни осећаји који постају услед кретања удова. Али кад једном ојача толико да се осети, онда његова интензивност бива све већа док најзад не пређе у бол. Но тачнијој психолошкој анализи и осећај умора. не може се свакојако узети као засебан квалитет. Можда у његову постојању имају удела с једне стране мишићни осећаји а с друге стране осећај инервације. Али за нас је у овом случају то од споредне вредности; главно је да се он осећа у свести. Он има још и ту особину да врло лако ирелази и на оне делове тела, који нису имали удела у његову постајању, и то његово прелажење не врши се непосредно с једне мишићне групе на другу, него у томе посредује мозак. Тако се у свести сазнаје о фпзиолошкој појави умора у мшпићима. И од умора у осећајним живцима осећају се последице у души. Истина овај се умор тамо не осећа као један засебан осећај са својим квалитетом, него у једној од оних особина, које прате сваки осећај. Умору осећајних живаца одговара опадање јачине осећајеве. Мерењем је утврђено да је ово опадање осећајеве јачине пропорционално трајању и јачини надражаја, тј. у колико више опада осећај по својој интензивности, у толико је потребније да надражај дуже траје и да је јачи.