Просветни гласник

270

Истина код великог броја деде по појединим одељењима наших школа и поред оиаких клупа какве сад имамо, није ни лако сводити седење у школама на што мању меру и у самом раду прекидати га стајањем. У неким немачким шкодама имају нарочито удешене кдупе, у којима могу ученици радити све школске послове и стојећи као и седећи. Тиме је дата могућност наставницима да сасвим независно од рада школског позивају ученике према потреби да седе шш стоје. Али и код оваких наших школских прилика може се седење у школи сводити на мању меру. Главно .је само да наставник не заборави тежњу и потребу за чешћим мењањем положаја тела, а кад он то има увек на уму, лако ће му се указивати прилика за то. Има предмета који се само стојећи обрађу.ју, а има их опет који се само у извесним тренутцима тако могу радити. Тако кад се ученици испитују ма из кога предмета то било, они треба да одговарају стојећи; а и кад се даје ново градиво тако званим развијањем онда сваки ученик који узима учешће у раду треба да устане. Читање и усмено рачунање се стојећи могу да врше, а ручни рад, гимнастику и певање треба увек само тако и обрађивати и кад се деца вежбају и кад се испитују и др. Устајањем и стајањем се уклања и млитавост и апатија које могу да наступе због дужег седења и место ових наступа прибраност и пажљивост. Сем ових непосредних проузроковача умора има још и других чинилаца, који у мањој или већој мери потпомажу његово појављивање. Кад наставник и њих познаје, лакше ће моћи да оцени и његово наступање и јачину. Такав један чинилац је интересовање. Ово је, као што је познато, различито према разним наставним предметима. И, према коме је предмету оно најјаче, на томе ће се часу показати и највећа љубав к послу и воља да се он сврши. Истина је да љубав и воља не познају тешкоће, како се обично вели, али с друге стране не може се порећи да се обе оне не могу чинити невеште према умору, и, заблуда је кад се мисли да с њима рад може ићи без сметње својим током и преко умора. У колико је веће интересовање, у толико је јаче и напрезање, па ће наравно у толико већи и умор наступити. Где се према настави нема интересовања, или где је ово слабо, ту ће бити такво и напрезање: на таквом ће часу место замарања настати одмарање, нарочито ако је овоме претходио већ какав умор. Други један чинилац који има утицаја на умарање ученика јесте тоилота у учионици. Мало је досад што урађено на томе да се путем огледа утврди ближе њен утицај на умор. Али из целог досадашњег испитивања за нас је важно ово: да топлота утиче у овом иравцу различито на ученике, на неке мање, на неке више; да при сталној или све већој топлоти и умор све више расте тако да се не може никаквим