Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

»рекидима уклонити, него баца своју све ширу и ширу сенку до у лоследњи час. Ово је утврђено ближим ироматрањем у раду на појединим наставним предметима у тошшм данима. Умор је тада обично у толшш већи у колико има више радних часова. Прекиди намењени одморима мало су помагали. Ови и ако су продужавани, и ако нису употребљавани за игру и друга Физичка напрезања, опет не само да нису ученицима доносили одмор, него су им шта више појачавали умор. Као практичан закључак излази да би било поиајбоље и не почињати наставни посао, кад у учионици топломер показује 25°С. Иначе се другим средствима не може избећи замарање ученика. Сем ових, треба поменути да на умор у школи и школском раду имају мање или више утицаја још и: занимање ученичко за време прекидања наставног рада (за време тако званих „одмора"), дужина пута од куће до школе, оптерећеност школским књигама и др. предметима на томе путу, ученичко занимање код куће ван школског времена, количина и каквоћа ученикова спавања, његово опште нахођење и др. Довде смо видели који су непосредни проузроковачи умора код ученика у школи и побројали неке од чинилаца који имају мањег или већег утицаја на појаву и јачину умора. Да видимо сад даље које су мере, којима ће се моћи да сачува ученик од штетног умора и како их треба употребљавати. Ш. Једна од првих мера јесте расиоред иредм<та на часове. Да размотримо прво њега. Педагошки узев задатак је наставин буђење многостраног интересовања, јер је ово најјачи и најтрајнији покретач за рад у свима правцима у којима треба будући човек да ради. То се интересовање буди одређеним представама на известап начин. Све су ове представе у наставном градиву, које је означено наставним програмом. Ово градиво има ученик да прими, али тако, да је у том примању он сам активан, да он сам ради. Да се један рад савдада успешно, а без штете ло здравље, мора се радити одморено, у одређено време. Што важи за сваки рад у опште, вреди и за наставни рад. Распоред предмета на часове јест управо распоред ученичког рада. Од њега ће зависити да ли ће ученици моћи да раде наставни посао са успехом, а да не осете штетне последице од њега. Број часова који ученик треба да утроши на рад у школи одређује се код нас наставним планом. У њему је изнето које радње или предмете има ученик у једној школској години да уради, и са колико часова недељно треба да ради на сваком од њих. Који ће предмети ући у наставни план одређује се према задатку наставину, а колико ће 18*