Просветни гласник

272

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

биги укупаи број радних часова лросуђује школска игијена. Али да наставни рад у школи не буде од штете по детиње здравље зависи и од наставног програма. Ако наставни програм тражи мање, али оно што је важније, то ће се лакше и без штете по здранље ученичко савладати. Иронисивање и настанног плапа и нрограма. има у рукама наша највиша просветна власт. И, од ње зависи да ли ће и план и програм одговарати захтевима школске игијене. Наш наставни план за основну школу тражи да деца раде у 4 разреда од 21—28 часова недељно, у I и II разреду по 22, у III 26, а у IV 27 часова. Ово свакако није много. Али и наставнн план и програм нека су ма како удешени по захтевима педагошким, опет само то не даје јемства да рад у школи не може бити од штете по здравље дечје. Права добит ће се од њега осетити тек опда, кад је поред плана и програма и распоред предмета на часове начињен како ваља и кад се грађа обрађује како треба. Према томе, после насгавног плана и нрограма важно је, прво, како ће се рад у школи расноредити на часове радних дана преко недеље, и друго, како треба обрађивати предмете, па да се ученик што више крене на рад, ади да то не буде на штету његова здравља. 0 овом другом говори се у методици или у теорији о обрађивању сваког наставног предмета посебно. Наш ће задатак бити овде да кажемо о грађењу распореда наставних предмета на часове. До овог последњег наставног плана и програма прописивани су били за сваки разред распореди подједнаки за све школе у земљи, и сеоске и градске, и за све време, и зимње и летње. Ови су распореди били општи за сва места и прилике и времена и стални за више година, тако да је и наш министар просвете могао по примеру Француског министра седећи у свом кабинету једним иогледом на часовник да каже шта се ради кога часа у свима основним школама наше отаџбине. Па. можда је то и било оиравдано за ондашње наше школске прилике. Садашњи наставни план није дао готов расноред предмета на часове. Он је само одредио колико коме наставном предмету припада радних часова преко седмице, а оставио је наставничким већима појединих школа да. нредмете распореде на дане и часове онако како она према месним и временим приликама нађу да је најбоље, али нри том да воде рачуна нарочито о времену и захтевима игијенским. Ово је очевидно један напредак. Захтеви новије педагогике: да иасгавник поред познавања општих психолошких закона увек испита и природу оних ученика с којима има у даном времену да ради, огледају се и овде. И овде се дакле претпоставља да ће наставници умети да оцене и месне и времене прилике, да ће познавати суштину појединих наставних предмета у основној школи, да ће знати психолошку методу обрађивања наставног градива, да ће бити свесни наставног поступка (манира), који ће употребити у даној прилици, да ће испитати своје ученике, њихову