Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

273

енагу и издржљивост у раду на нојединим наставпи:-, нредметима и др. и, да ће с обзиром на све то градити раснореде у својим школама. Код данашње развијене и разрађене педагошке теорије и стручности наших наставника ова је претпоставка и оправдана. Али, за овај мах непознато је колико је овим задовољено горње очекивање; да ли су распореди донети прављени „према месним и временим придикама. с нарочнтим обзиром на игијенске захтеве", и да ли су они сада боље иотпомогли и успех наставин и очували здравље дечје. Из оно мадо података о том као да неће бити очекивање задовољено. Изгледа да је онај прописани распоред оставио у наставницима тако јак утисак, да се они и сад, кад су им у том одрешене руке, не могу ослободити од њега, и да се распореди у већине јога и сада праве више шаблонски. Зато је потребно о њему рећи овде коју опширније. Било је некада време када су се само латинске школе сматрале као истинске школе, и настава. у њима као права настава, научна настава. После је било доба кад је владало мишљење да нема наставног рада у школи и наставе, ако се у њој ученици не занимају знацима као што су слова, циФре, ноте и др. Тада су недагошки лајици мало цонили певање по слуху, усмено рачунање и у опште наставу коју би наставник давао само усмено својим ученицима. Тражило се нешто конкретно у најобичнијем смислу те речи, па се по томе и ценила вредност и нанаставних нредмета и школског рада. Према таквом схватању се и распоред правио. Рађени су на првом месту важнији предмети и понајвише, а ако је што времена преостајало, радило се и друго. Али није чудо што је тако ишло. Онда, прво, није био овако јасан и разговетан ни највиши васпитни циљ ни задатак наставии као што је то данас, па наравно нису познавани добро ни наставни предмети као средство за тај задатак, нити су правилпо оцењивани према томе. Отуда су час више истицани ови, час они наставни предмети. А друго, онда се није знало да за васпитну наставу у основној школи није важан само квалитет градива, него и начин његова обрађивања. Тек ово двоје кад се споји даје вредност свакога наставног предмета. Еад се са ових страна размотре сви наставни иредмети, онда се и вредност њихова јавља у другој светдости. Отуда нри грађењу распореда треба на првом месту имати на уму да су сви наставни предмети од вредности и да се ни један не смехизостављати, замењивати или запостављати. После овога друго је важно питање како ће се сви ти иредмети распоредити тако да они најбоље одговоре васпитном смеру. У нас се могу за сад разликовати ова два начеда којима су се руководили наставници при слободном грађењу распореда. Тако, прво, још се деде наставни предмети на важније иди главне предмете и на споредне. У прве се мећу сви тако звани научни предмети, а у друге све вештине. Први се сматрају као тешки предмети.а