Просветни гласник

366

иросветни гласник

положајем од уста тражи у и после се изговори и". Ово је нетачно и према месту и према начину артивулације тога звука, јер је тај звук извесна врста звука е. Писац је требао да се задржи само на првоме свом опажању о томе звуку „да се може правилно чути само код правог (рођеног) Руса" и да о њему више ништа не говори. Ово би, у осталом, вредело и за цео овај одељак његове књиге, .јер се из њега не може научити изговор руских гласова. II остали делови граматике наппсани су слабо, аљкаво. Изгледа као да ппсац не влада својим материјалом како треба, сваки час греши, по нешто, што је врло важно, нзоставља, по нешто наговести па заборави да га обради, по нешто на једном месту своје књиге напише на једад начин (правилно), на другом — на други (неправилно) и т. д. На пр., он вели да средњи род постаје наст. о, е, заборављајући именице као времл и сл.; говори о именицама мушког рода с меким наставком на ћ (кад пред њим стоји ж, ч, гц, ш и ц). Ово су некадашње меке основе — данас су тврде! Као лепа илустрација многих нишчевих правила може послужити ово: „Именица годђ мења се у једнини по првој врсти (као домђ), а у множини по другој врсти као окно, на пр.: 1 п. лњтл, 1 п. лЛт%, 3 п. лШиамЂ"... Писац је хтео овим да каже, ваљада, да се облик лњта од им. лпто употребљава у неким случајевима (требало је одредити тачно у којим) место множ. од имен. годђ. За которвга је речено да је заменица упитна, а оно је у ствари раг ехсеПепсе односна заменица. Заменице архаичне са оним које се сада употребљавају стављају се напоредо без икакве примедбе. 0 бројевима се говори на целих 7 страна, а о начину њихове употребе, што је врло важно, нншта се не вели. Најслабије и најнепотпуније је израђен глагол. Па и оно што је дато не вреди много. Цели делови тога одељка, који су врло важни и врло карактеристични за руски језик, напр. о образовању и употреби глагола, различних по трајању радње и сл. — са свим су пропуштени. Из овога се види да писац ове књижице нити има спреме за послове овакве врсте, нити зна метод рада, ни с§,м предмет. Ја се чудим његовој смелости да изађе, носле свега овога, са штампаним радом на овоме пољу, које му је готово са свим ново н непознато. С тога сам мишљења да се ова књига не може употребљавати у школама, и да би Гл. Пр. Савет баш у интересу саме школе требао да препоручи да се ова књига у нашим школама не уиотребљава. Захваљујући Гл. Пр. Савету на поверењу, част ми је уверити га о свом поштовању 10 јануара 1904 год. Београд. Александар Белић. РеФерат г. Петра С. Протића гласн: Главном Просветиом Савету Према одлуци Главног Просветног Савета, донесеној на 858 састднву, и према саветском писму од 8—XII. пр. год. СБр. 86, частмије, уз повраћај Практичне руске граматике, г. Милоша Анђелковића, иоднети о истој овај свој реФерат: После руске граматике пок. Јеврема Илића, која је рађена по Будманију, јавља се са својом практичном граматиком г. Милош Анђелковић. Прак-