Просветни гласник

25*

РАДЊА ГЛАВНОГ ЦРОСВЕТНОГ САВЕТА

375

у којем се износи постање Француске речи еИисаИоп. Нема сумње, да за нас и ово може имати интереса; али је неоспорно и то, да је нама ближа и за нас важнија наша реч васпитање, него Француска Миса<лоп. На страни 10 оригинала описује се како је дете но рођењу слабо и немоћно, па се вели: ,,с' ев! 1а гагбоп Лез аи(;ге8 ћотгпез дш 1'е1еуе; а а преводилац каже : „то потребан му је гуђ разум за његово наиредовање." Да се види, како се преводилац нерно држи у превођењу Францускога текста на штету јасности и лакоће разумевања у српскоме, да наведем само неколико примера. „С тога не треба дакле казати, да за васпитање људи није нужна ни тачност анализе, ни наука; већ се можо казати, да све то није довољно, јер жива природа својим изненадним скоковима, неочекиваним посртајима, својом несталношћу и својом разноликошћу може изиграти и најсмишљеније рачуне." (Лист 4). „Васпитање јесте хармоничан и једнак развој човечијих снага : то је метод основан на нрироди духа за развијапе свију душевних саособности и за иробуђивање и храњење свију иринцииа живота, избегавајући сваку делимичну негу, и водећи рачуна о осећањима, која чине јачину и вредност људи". (Л. 10). Место: „Васпитање је хармониско и по^једнако развијање свих способности човекових: то је метода основана на нрироди човекова духа да му се развију све способности душевне и да му се пробуде и хране све моћи животне, избегавајући једнострану негу и имајући нарочито на уму она осећања која чине праву снагу и вредност чввекову'". „Васпитање јесте збир наиора којима .је циљ да човек дође до потпупог иритежања својих различних способности и до њихове добре уаотребе ." (Л. 11). „Али ауторитет, код учитеља који уме да себи цридобије поштовање и иослушност, допустиће му да чегаће нрибегава убеђењу но приморавању." (Лист 21). „ За оне који су вољни да преувеличају моћ васпитања у толикој мери да верују како оно може све да иреобрази, требало би се сетити славнога примера пз васпитања ДоФена (престолонаследнпка Францускога од стране Воззие1-а). С једне стране славан учитељ, а с друге стране крајња неспособносг ученнка — никакав резултат. Али за оне, којибш ради били, да сумњају у успешност васнитања можемо им навести као доказ (за шта ? реФ.) васпитање Бургундскога (1ис-а, које је. упућивано од стране Фенелона, развило све врлине у души у којој је изгледало да је природа бацила семе свију норока." (Л. 24). „Физичка и морална страна, будући, тако рећи као лице и наличје једне и исте тканине, лудо би било мислити да се може кварити наличје и да се тим истим ударцем не ноквари и лице..." А мало ниже: „И често у мојој лекцији видим, да у њиховим делима моји учитељи цене као великодушносг и храброст, примере које долазе више од дебљине коже и чврстине костију." (Л. 31). „...кад би се ограничавали, рецимо, на снабдевање духа извесним знањима, и, ако смем рећи, на просто слагање као у магацин, не додајући ништа његовој оисежности, његовој сназн и његовој ириродној делатности, онда ту васнитања не би ни било." (Л. 59). „Највише што би ту могло да буде, то је једно просто и пасивно образовање, такво образовање како га може иримити један слаб и неиотиун створ." (Л. 60).