Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

547

дину, има неписмених 138.417 или 24,2б°/ 0 , а ако се броју неписменнх дода још и број оних лица, чија се писменост или неписменост није могла утврдити, то целокупан број неиисмених мушких лица износи свега 142,071 или 24,89%. Међу тим од 437.404 женских лица има 216.390 неписмених, што чинн 49,47°/ 0 , п ако се овом броју додаду још и лица, таја је писменост у питању, онда целокупна сума неписмених износи 220.766 или 50,47°/ 0 . Према томе проценат непнсменог женскиња два пута је толики, колики код мушких. Ова статистика указује на мршаво образовање народа, коме су без сумње криве неуређене школске прилике. * Гимнастика новорођенчета — Садашњост припада зрелим људима, а будућност омладини. Омладина, будућа генерацпја, треба да наследи оно, што ми данас стичемо и за шта се боримо. Али будућа генерација треба ово наследство да умножи, па да овако повећану културну тековину цреда генерацији, која за њом иде. За то је дужност модерног човека, да на образовање деце највећу пажњу скрене и да за децу од најбољега најбоље жртвује. Образовање, у правом модериом смислу има сврху, да саму индивидуалност детета, које треба образовати, истински однегује. У соби за образовање не треба да владају батина и усиљеност, него опомена, мудра реч и утицање на индивидуалну склоносг карактера. Али није у питању само душевно образовање детета, него се још — и те како —. мора пазити и на телесни развитак и напредак. „Мепк запа т согроге вапо», вели римски практичар. Да буде здрав дух, мора и тело здраво бити. Са телесним' образовањем ваља почети у најранијем, најнежнијем добу детињег живота. 0 овој озбиљној потреби сиромашније породице баш се много и не брину, јер жена — матн, та прва, од саме природе постављена и најпозванија образиља, та од грађанских идеолога названа верна чуварка „пламена на домаћем огњинггу", натерана сиротињом у бруталну борбу за свакидањи хлеб, нема — на жалост — времена, да пази на сиротог малишапа н да управља првим покретима и корацима његовим. Овој несташици доскочио је један човек, чија је струка дечје образовање. Учитељ Ото Вендланд конструирао је апарат, коме је сврха да децп изнад но године живота олакша, кад устају с места, када стоје и када ходе. Овпм проналаском, који је својом нростотом раван Колумбовом јајету доказује Вендланд, да он ннје само природно-научни мислилац и егзактан иооматрач, него да је свестрано проникао и у најновије тековине Физиологије мозга. Вендланд је ударио новом стазом, он је педагошки проналазач. Образовање је њему практична Физнологија. Он уздиже модерну педагогију и у школи и у дечјој соби до степена практичне природне науке. Али пустимо, нека сам Вендланд говори. Он каже: „Конструисао сам један, и горе и доле отворен кавез, чији су зидови од исплетене жице. Висина кавеза је 0'55 м., ширина је 0 - 40 м., а дужина се даде од 0"4 М. до 0'43 развући. Ограда од жице је еластична, а ширина једног, жицом оплетеног отвора на огради износи један квадратни сантиметар. Да би овај кавез сигурно и чврсто стајао, опточени су зидови (углови зидова) масивним металним штановима". Па шта хоће Вендланд да постигне са овим кавезом? Он има двоје на уму. У првом реду сматра он свој кавез као апарат за. веџбање чула. Када дете чини прве свесне покушаје кретања. то се ови свесни ио-