Просветни гласник

548

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кушаји оснивају на двојаком чулном деловању, на чулу пипања и на моћи координадије. Обоје су делови тако званог чула осећаја, које се зове још и пето чуло. Замислимо пред собом дете, које чини прве покушаје, да се дигне (устане). Оно пипа понајпре све, што је око њега .и тек онда покушава да устане. При овом покушају дете понајвише напред посрне, што због неразвијене координационе моћи не може да изврши кретање устајања. Битност координације (ређања једног поред другога) састоји се само у томе, да човек може разноврсне мишићне групе једне уз друге и у исто време тако у акцију да доведе, да наетаје једноливо заокружено кретање са једноликим дејством и једноликим циљем. Највишој нотенцији координационе моћи дивимо се у техници и у уметности, а најнростије коордационо кретање било би нпр. устајање и ходање са прелазним стадијумом стојања. У ову је сврху конструисан Вендландов апарат. Када дете седи у кавезу. оно скоро додирује стопалама предњи зид, а леђима стражњи. Превагне ли дете напред, оно удари главом о мекани, еластични зид од плетене жице, а исто се то догоди, ако превагне натраг. У том часу почиње дете пажњу да скреће (да пази). Дете у кавезу почне прво главом да пипа, и онда тек прстима у којима је пипање и Финије и концентрисаније. Дете се не може у кавезу никако да иреврне, јер то не допугатају напред израчунати просторни односи овог за чудо простог и генијално измишљеног апарата. У исто време служи детету стражњи зид за ослонац при седењу, јер се иначе дете због нежних костију и зглобова не би могло у то.ј позицији држати. На тај начин учи се дете постепено устајању и стајању, а нема опасности да ће иасти и повредити се. У последњој чињеници, да се дете не може о меке зидове кавеза повредити и да не може пасти, састоји се други главни циљ овог апарата. То својство апарата је уједно и од неисказане вредности за оне породице, које на жалост из различних узрока не могу саме бдити над дететом и пратитн нрве покрете његове. Према уверавању проналазача цена ће апарату бити незнатна, те ће се и сиротиња њиме моћи користити, а то је трећа главна врлина и циљ овог апарата, којим се наука ставља у службу шире масе. Изобразимо народ да увиди огромну корист од гимнастике по телесни развитак и напредак, од кога зависи и душевна јачина и свежина. Гимнастика треба тако да се одомаћи, да буде свакидашња забава. Почнимо са Вендландовим апаратом, терајмо од колевке па кроз цео живот! На тај начин имаћемо сигурну гаранцију за здравље и напредак и свој и својег подмлатка а и будућих генерација. * Фреквенција у француским универзитетима — Прошлог зимњег семестра било је на Француским универзитетима уписано 30405 слушалаца. У том семестру било је у Паризу 12 948 слушалаца, што чини две петине од целокупног броја свију универзитетских ђака. Иза Париза долазе према броју ђака ови универзитетски градови: Бордо са 2.320, Тулуз са 2.191, Монпеље са 1.707, Нанси са 1.327, Ренс са 1.190, Лиљ са 1.194, Марсељ са 1.080, Дижон са 880, Поатер са 863, Каен са 752, Гренобл еа 705, Безансон са 333, и на послетку Клермон само са 299 ђака. Према поједпним Факултетима дели се целокупнн број овако: на правне Факултете долази 10.972 ђака, на медицинске 6.686, на Факултете природних наука 4.765, на Филоеофске и на Филолошке Факултете 4.384, и на Фармацеутске Факултете 3.014.