Просветни гласник

в е л в ш к е

549

Странаца има око 2000. Од њих има 450 Руса, готово све самих медицинара, а за њима долазе на прво место Персијанци, око 200 на броју. На треће место долазе Румуни са 175 ђака, за тим Немци са 165 од којих су 142 ђака на филозофско-филолошким Факултетима. Остало су: 109 Бугара, 113 Турака, 83 Египћана, 57 Американаца и 35 Енглеза. Женских слушалаца има свега 1125, а од тих је 677 Францускиња и 448 иностраних студенткиња, готово све самих Рускиња. Ова статистика, као да баш није аутентична. Број сриских ђака на француским универзитетима у опште се и не спомиње, па би се према томе могло закључити, као да их тамо и нема, а ми знамо, да само на париском универзитету има преко 20 Срба, па да и не спомињемо остале српске ђаке по другим Француским универзитетима. * Статистички преглед руских школа —• Према статистичким подацима има у Русији 84.544 народне школе. Од свих тбх школа 40.131 школа стоје под директном управом министарства просвете, а 42.582 школе припадају свештеничком ресору. Остатак школа, већином стручне школе, потпада под министарство народне привреде и миниетарство Финансија. Варошких школа има свега 9194, остало су сеоске њих 73.006 на броју. Број ученика у свим овим школама износи 4,571.773. Од тога броја долази на ученике 3,291.694, на ученице 1,203.902, а на одраслу младеж 76.177. Број које учитеља, које учитељица износи око 172.000. Од стотину учитељских снага 55 их је женских а 45 мушких. За издржавање свих народних школа у читавој Русији троши се годишње 50 милиупа рубаља, а сеоске општине троше око 8 милиуна. Сваки ученик у сеоској школи стаје државу годишње 14 рубаља, а у варошкој 19 рубаља. * Какво је образовање берлинских ученика ? „Немачке месарске новине", орган берлинског месарског удружења доноси ову на први мах смешну, али у збиљи врло жалосну слику о интелигенцији неколиких ученика, који су ово дана полагали испит за питомце стручне месарске школе. Ево шта веле номенуте новине: „Од 23 ученика била су тројица из виших завода, где су се провукла до трећег па и четвртог разреда; њих седамнаесторица били су ученици берлинских ошптинских школа, где су двојица свршили четврти а један трећи основни разред (четрнаесторо је било из нижих разреда испод трећег); остала тројица су ученици ванберлинских школа. Од десет рачунских задатака, који спадају у оквир наставе за четврти основни разред, решили су све задатке њих четворо; девет задатака решио је један ученик; осам задатака њих петоро; седам задатака четворица, шест задатака један, а пет задатака четири ученика. 0 успеху осталих боље је да и не говоримо. Иза овог усменог исиита имали еу ученици да писмено одговоре на поједина питања, која су им као „опште позната" стављена. На питање : Зашто светкујемо Ускрс? нису њих деветоро ништа знали да одговоре, а петоро их је дало сасвим наказан одговор. На питање: Ко је оснивалац хришћанске вере? одговорило је девет ученика: Др. Мартин Лугер. Два ученика нису знали ништа на ово питање да одговоре. Као престоницу краљевине Пруске навео је један ученик : „Немачку", а други опет „Бранденбуршку". На питање: „Наведите неколико знаменитих људи из доба