Просветни гласник

652

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

имао какав иоле привилеговани положај према другима ако је, на прилику заузимао какво више место у настави, опда се дешавало и то да је он свој положај злоуиотребљавао да потисне своје конкуренте. И онда се могло впдети како понеки писац за кратко време извуче огромне користи од продаје буквара или чптанке, и ако му књиге нису ни мало боље од других које труну по издавачкпм рафовима. С друге стране опет, у школи, владао је потпуни неред. Учитељи су на мољакања и паваљивања од стране писаца мењали уџбенике сваке године. Отуда је дошло да није било никаквог јединства у настави. Ученицп који би понављалп разред, или који би променили школу, нису се умели наћи у новим ириликама, а сем тога још су морали чпнити нове издатке за куповину нових књига, из којих им је сада ваљало неку ствар са свим изнова почети учиги. Да поменемо још и то да код разних уџбеника, одобрених за један исти разред и за један исти предмет није било ни једнаких одредаба, ни једнаких назива за једну исту ствар. Једни су на прилику узимали Раду Негру (РудолФа Црног) за оснивача румунске кнежевине, а други брата Мирчета I. Немогућно ми је овде побројати и изнети све незгоде које су долазиле од оваког начина рада. Покушавано је у више пута да се у овај посао унесе мало реда на тај начин што су конкурсом тражена најбоља дела којима је и награда одређивана. Али је ова мера остала безуспешна, јер се није урадило оно што је требало овај начин да донуни, т. ј. писци нису хтели бар за једпо време пустити да се у школама употребљавају само награђени уџбеницп. Разуме се да је ово изазвало многе и силне протесте код свију оних који су извлачили користи од досадашњег начина рада. Али је зло било тако велико да се његову решењу морало приступити, и то енергично, брзо и радикално. Све ово нагнало ме је, вели министар даље у свом извештају, да предузмем мере које овде излажем. Најпре сам донео одлуку да од сада буде у свима народним школама само један буквар и по једна читанка у сваком разреду. Ови се уџбекици добивају конкурсом, а према нарочито израђеним правилима; пајбољн међу понуђенима приме се, и награде и дела постају својина министарства, које их штампа својим трошком и у школе уводи, искључујући све остало за три године. После три године, истим путем могу и друге књиге постати уџбеници. На тај начнн добивене школске књиге продају се по цени коштања с нешто добити 10—15°/ 0 , који ће се вишак употребити на стварање .једнога Фонда, из кога ће се набављати књиге и друге потребе сиромашним ученицима. За нреглед нонуђених дела одређена је нарочита комисија која ће најбољу књигу изабрати и бринути се о њеном штампању и осталом. Ето, на такав сам начин, вели даље министар, решио питање о уџбеницима за народне тпколе. Тиме сам, у то сам сигуран, спречио анархију која је у опште у школи трајала, и сузбио све незгоде које су за раннје начине биле везане и о којима је у почетку било говора. Ну осем ове користи од унесенога реда у школе, нма још једна од новог начина: уџбеницима је јако спала цена. Сада се буквар продаје по 50 иара, док је про стајао 90 пара и 1-20 д. Читанка за II р. сада кошта 75 пара, а раније је била 2 па н 2-50 дииара. Колика је ово корнст за наш сиромашни народ, који често не види никакве користи од школе само с тога