Просветни гласник

БГЛЕШКВ

653

што не можо да куиује скупе књиге — једва је потребно да кажем. А сеи овога појеФтињавања школских књига, миписгарство ће имати сваке године јелну готовину од оне добити на књигама, коју ће употребити на сиромашне ученике, за које и држава и оиштина једва пгто могу да дају. Имајући пред очима оволике користи од овога начина снабдевања школа уџбеницима, може се лако прећи преко оних оптужаба како је држава тиме створила монопол, као што то износе противници овога система. То никако није монопол, јер се избор књига врши конкурсом на који се јавља когод хоће; и конкурс се обаавља сваке четврте године. У осталом, баш да је и монопол, он је у сваком случају бољи него начин на који се раније овај посао вршио, јер су се тада користили само њих неколицина, често потпомогнути ванредним приликама. У осталом овај је систем усвојеп у Пруској и у Аустрији, где је дао изврсне резултате и ако се тамо примењује још у много строжој мери него код нас. Таио се једна иста књига одржава по школама за читаве десетине година, а не мења се као код нас за тако кратке периоде. За сад је овај систем прилењен на буквар и на читанке, једно што су то књиге које се највише употребљавају у основној школи, а друго и што су то књиге без којих не може бити ни наставе, што није случај код осталих књига. Сем тога тај се систем сада ирви иут употребљава у нашој земљи, те је оправдано уводити га у мањим размерама. Али сам сигуран да ће се овај систем, чије се добре последице већ иочињу осећати, бити ускоро примењен и на све остале уџбенике по народним школама. С. Л. * К питању о шкодској хигијени код нас — Према томе што у обим хигијене, као науке о чувању здравља, долази све оно што је у стању да одржава или ремети нормално осећање што га има здрав организам — јасно је да су и поједина занимања ушла као предмет проучавања од стране хигијеничара. На тај начин иостали су одељци ироФесионалне хигијене: запатлијске, војене итд. па и пгколске хигијене, која данас заузима једно од највиднпјих места у реду проФесионалних хигијена. Она је у исто време и најпунија интересности, јер је код ње реч о упоредности хигијене Физичке и умне стране човековог бића у годинама које се одликују бујношћу развића и доста јаком осетљивошћу према свима спољним и унутарњим утицајима. На страни школска хигијена од 1836 г. после појаве Д-ра Лоринзера са својил делом „Е заштити здравља школске деце" развијала се је испрва полако, а затим све брже и брже освојив за кратко време дело јавно мишљења и све духове који се пнтересују културним напретком свога народа. Педагози су у први мах показали извесно опозиционо расположење према овом покрету, но уколико је покрет постајао све јачи, у толико је и опозиционо расиоложење педагога слабило, и данас већ постоји доста ласкава хармопија између лекара и педагога у већини питања која се односе на школску хигијену. Постоје питања у којима се још није дошло до повољног споразума, но у колико се лекари старају да уђу у сгвари педагогије, а педагози опет да уђу у ствари хигијене на основици познавања Физиологије човековог оргапизма — и тим нитањима ће се у своје време доћи до сиоразума те да заједнички рад лекара и педагога буде што успешнији и потпунији. Школска хигијена је још у развићу, у бујном развићу, које тражи и делања и сарадника.