Просветни гласник

568

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Нн подела на годишња времена не може се одобрити. У овој књизи је она изведена тако незгодно. да се овако не може одржати. Цела је истина, да, при распореду наставне грађе, треба имати на уму и годишња времена, и да се могу наћи састави и у прози и у иоезији, којима се карактеришу поједина годигања времена. Али у „Јесен" стављати и „Кућу на селу", која постоји у свако доба године, и „Задругу", и „Кућног старешину", и „Деду и унука", и „Сан", и „Пса", и причу „Два пса", и „Добре суседе" и „Лупежа", и „Водениду", и разне басне и лесме, које својом садржином нису везане само за ово годишње време; а изоставити н. ир. бербу грожђа и воћа као и бербу кукуруза, та видна обележја овога годишњег времена, — то нема никаква смисла. У одељак „Зима" састављачи ове читанке су унели и: „Богаташку кћер", „Крсни знак", „Непослушко", „Мишића и мишицу", „Лупежа", „Рад" (као да се ради само зими), „Иглу и конац", „Врећу и закрду" ит.д. У одељак „Лето" ушли су и ови састави: „Како се сељаци моле Богу", „Стара бака", „Зора", „Јутро", „Вече", „У мраку", „Страшљивад", „Вода", „Магла", „Роса" и т. д. У одељак „Пролеће": „Волим мајку", „Село", „Црква", „Двор у селу", „Верна крава", „Магарац и његов господар", „Жена и кокош", „Кобац и кукавица", „Сељак" и „Здравље". Као што се види, има у овој читанци доста састава, који стоје изван иоделе на годишња времена; а кад је тако, и кад се ова подела не може тачно за све саставе извести, онда значи, да ову и оваку поделу не треба нарочито истицати, као што су то учинили г. г. састављачи ове читапке. И оно што је ушло у ову читанку није без замерака. „Кућа на селу" од М. Ђ. Милићевића, која је, носле две песмице и слике „Јесен", дошла на ирво место, није за малу децу II разр. ни на крају године, а камо ли у почетку, ни по величини ни по тегоби садржине. „Задруга" од Ј. Веселиновића није удешена т дечје схватање, него извађена онаква каква се нашла негде у његовим приповеткама. Зато има у њој овога : „У таквим кућама је ред као у кошници" — ноређење с непознатим, јер је деци непознатији ред у кошници него у кући. „Ту ти је и поштовање према старијим и иаметан разлог"Џ), и „Ко не слуша, тешко њему!",.. „Пас" је нов састав, али није добар. Ту има и оваквнх реченица: „Чобанима је зато мио И они га воле. Чува им овце, чува нм козе и говеда"(?) „Шаров, гаров, грљов, жућов, зељов, велики или мали, све једно је. Ма какав да је пас, не мрзе га људи. Он им је зато највернија животиња"!... Код „Славе" описано је само навече, дакле ни пола славе. Басна „Лисица и кокошке" није довршена, и у њој „кокот" пева: „кикирики-и-и!" а пас носи „глас ове од мира". У басни „Бресква и јаблан" има „госиодим Бог" („Негг СоМ") и „јападиће", „јаиадак" и „јаиадити" ; првој од ових речи необична је овака употреба у нашем језику, а друге две су провинцијализми, те ће с тога бити непознате и многим учитељима. „Дечја бројаница" — није за читанку. „На брду" је нов новећи састав, али две трећиие су о путу до брда. Па и само посматрање с брда није оиште, свестрано и тачно. Песма „Месец" (35) из „Невена" слаба је, јер ту месец „Час те опет гледа тако, Мислио би сад ћеш горе ал' пренеш се када видиш, да су на њем' неке боре!... „Јесење вечери" од Ј. Веселиновића боље би било да се зову „Јесење вече", јер је онисано само једно вече, па и то бледо, а свршује се сметено: „све то, смешано, ире те задовољава него што ти смега". Нова песма М. М. Петровића „Јесен", којој су састављачи ставили натпис „Септембар, Ок-