Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

577

застунљена она поступност, с којом би овде ваљадо ићи од познагога непознатоме и од дакшега тежему; и да је српско-словенски текст. којије много ближи данашњем српском, у обе сасвим заборављен. С тога потписани не могу ни један од ова два уџбеника препоручити за откуп, него предлажу, да се и њима одобри употреба .још годину дана, а да се за то време распише стечај за нова, или, што би још боље било, да се потребна лектира из Словенског језика унесе у Српску Читанку за IV разред, као што је, по програму, и Словенски језик део наставне грађе из Српског језика. IX Писмени састави с поукама о језику, за II разр. осн. школе, ирема ирограму, написао Драгомир Ћосић учитељ, — у рукоиису. Овај састав има два дела. У првом су делу „Писмени састави" на 5 ј / 2 нисаних табака, а у другом „Поуке о језику" на 6 нисаних табака. У ирвом је најире писање малих и великих слова по врстадаа и сдичности, па онда вежбања у писању њихову у речима и бројеви. За тим долазе „Кратки изводи из наставе", и то А) из Науке хришћанске, 9 састава, Б) „Иреписивање кратких извода из „вежбања у посматрању", 11 састава. В) ЛТсиисивање на памет научених иесмица" 5 састава, Г) „Самостална вежбања" и то : испнсивање на памет научених причица, нисање краћих писама и вежбања у стављању знакова за застајање, са 9 састава. У другом делу су: I реч и реченица, II име и радња, III подмет, IV састављање реченица, V једнина и множина, VI унознавање с лицима, VII упознавање с родовима и VIII распознавање родова у имена ствари. Као што се види, у овај је састав ушло све оно пгго се, сем читања, тражи програмом од Срн. језика у овом разреду, и израђен је доста марљнво. Али је основна грешка, што су у њему помешане две ствари. Први део угађан је за децу, да она имају прегледаоницу свих слова и помоћницу у саставима, и то се донекле може одобрити. Али, други део, овакав какав је, више је рад и посгупак учитељев, више упуство за учитеља него за децу. Зато га није ни требало уносити у књигу за децу. А ако се баш хоће, да се и поуке о језику унесу у нисмепе саставе, онда их треба ставиги у први део, у „Кратке изводе из наставе". Али се и тада морају удесити сасвим другојаче. Сав методички поступак мора се оставити живој речи учигељевој као и код других иредмета, а овде унети само тачне изводе или дефиниције. Јер, то је оно, што деца треба да запишу и запамте. ДеФиниције су овде готово све или нетачне или погрешне, те би се морале исправити. На нример: „Речи, које означавају шта ко ради. зову се глаголи", а има и глагола, који не казују радњу. „Кад се у реченици говори о једном лицу или о једној ствари, онда је та реченица у једнини", а у тој реченици може бити имена и лица и ствари и у једнини. Оваква је незгодна деФинација и за множину: „Кад у реченици више њих о себи нешто кажу, онда је та реченица у првом лицу множине". „Имена су оне речи, које означују имена лицима, стварима, биљкама, и животињама", место: именице су речи.... А под „именима" разумеју се у граматици н придеви, заменице и бројеви а не само именице. Има и реченица: „ Квочка се излегла"; а легу се иилиКи, а квочка их изводи. Па инак језик је у овом саставу, поред ситнијих грешака које би се могле лако исправити, добар. Код „Извода у вежбању у посматрању" деци се дан и ноћ и годишња времена објашњавају астрономски: „Земља се обрне око себе за 24 часа'%