Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

623

држ;ио да су старн народи достигли до тахтшт-а у литератури и уметности. И ако је ово врло кратка напомена о особинама духовног преображаја на западу 18 в., ипак је држим и ово доста па да се јасно виде узроци који су изазвали појаву нагне нове књижевности. С друге стране ова напомена може нам бар у главном наговестити, зашто се и у нас тога доба пишу књиге за народ. А при том овај општи навод казује како су сви наши писци 18 в. узимали мисли из једног извора, прерађујући их како је ко умео и хтео. Качић популарише историју али у духу католичке црквене традиције, Рељковић критикује народне обичаје, али остаје у великом респекту према цркви; редактори Магазина износе само део програма новог образовања на занаду без критике народних обичаја и црквеног учења. Тек Доситије могаше приказати целу слику великог преображаја на западу, додајући томе и своју духовиту оцену о цркви, народним обичајима и другим друштвеним конвенцијама. * * * Да у овом знаменитом веку и српско племе ступи у коло образованих народа, није га на то могла покренути ни домаћа интелигенција, ни школа, јер ни једне ни друге у модерном смислу не бејаше, нити се могаху брзо Формирати — све је остављено времену и књижевном дару појединаца. И заиста, као што смо видели, појединци почињу књигом уносити у народ новине са Залада. Али те књиге, пре Доситеја, беху веома непотпуне и неодређене. Писци њихови не имађаху довољно ни спреме ни дара да изврше цео духовни преображај српскога народа у правцу нове просвете. И после Каг^отога, баИга и Магазина у нас је било људи и на највећем положају, који нису знали ни тачно ни јасно одвојити прошлост од сувремености, а колико је могло бити простих читалаца који не знађаху одвојити веру од народности. На кад се овоме дода и онај прости, неписмени свет, може се рећи да је и после номенутих књига била огромна већина народа, која је у новом образовању гледала пронаст вере н народности, а тек мали број могао је слутити о културној нропасти ако се не нође за католичким западом, који је због уније био и сувише омрзнут православним Србима. И кад се то има на уму, онда се тек може добити прави појам о великом значају рада Доситијева, јер је у то време само књигом и никојим другим средством требало нзвршити модернизирање једног целог народа, скоро упропашћеног политички и морално. И за дивно је чудо да се у тако кригичним тренутцима у Срба јавио човек као неки дар с неба, јер је Доситије уз огромну спрему имао потребан философски дух и одличан дар списатељски, те је зато свако, дотле тешко и врло спорно питање, у његовим књигама ретпено просго, лако и занимљиво, а при том основано на неодољивим разлозима.