Просветни гласник

624

НРОСВКТНИ ГЛАСНИК

У својим књигама од 1783/4 г. Доситије је потврдио одавно познату истину да су талентирани људи, у мадом тексту, умели приказати велике приндипе. Та се истина нотпуно осведочава његовим Прикљученијама и Советима, књигама сразмерно малим по садржини, где је наш велики човек духовито и умегнички решио једно од највећих питања српских : једном за свагда — путем књиге — дао нову, модерну концепцију целокупне просвете и образовања свију Срба без верске разлике. Волтерове мисли о цркви, просвети и књижевности, Русовљеве о васпитању омладине, начела економиста, енциклопедиста и других ФилосоФа 18 в. наишле су на одлична тумача — у главним потезима у Прикљученијама, Советима и Баснама. Јога је знаменитост тих књига и у томе што нису само духовите имитадије страним писцима, јер је у њима Доситије показао да је био и велики познавалац народног живота, па је према томе и прерађивао из страних литература само оно што је могло Србима користити према ондашњем сгепену њихове културе. Зато у Доситијевим књигама и нема оних политичких и атеистичких екстрема Волтера, Русо-а, Холбаха и др. А што су Доситијеве књиге имале и нарочити значај за целокупну акцију српску у то критично доба, узрок је томе био у оним многобројним детаљима свесног патриотизма пишчева. У томе је Доситије скоро оригиналан, јер се у томе није могао тако много угледати на философо 18 в. који се већином осећаху као космополите, нарочито они у Француској. Казујући у лепим, а често и духовитим анегдотама оне ншнтавне разлоге због којих се Срби сатираху, будући разних вера, Доситије је тиме, тако рећи, из мртвих подигао пдеју народног јединства. Овим је он постао први просвећени и свесни апостол народности српске. Тим је претекао Саву, Гундулића, Качића и др. До већег значаја писмености и наука у Срба је виши духовни живот одржавала традиција и народни обичаји. Ади од 18 в. и Срби су се морали раставити од те преисторијске школе и прићи новој евронској просвети. Доситијеве књиге и у томе су од нревеликог значаја за нас, јер је у њиховим садржинама дат план целокупног модерног образовања, доцнијим радницима остало је да изводе програме по разним гранама живота. А из тога сасвим природно излази да су Доситијеве књиге имале и великог значаја за појаву нрве просвећене интелигенције српске. А од коликог је значаја појава народне интелигенције, мислим да није потребно о томе и нарочито говорити. Пре Доситијевих књига у нас је свако ново дело или какав други ноступак новијег обележја дочекиван, или великом похвалом, или је немилосрдно гоњен и анатемисан — средине не беше. Тек од Доситија свака новина нре свега оцењује се (критикује), па после хвали или осуђује. Дакле и у развитку критике у Срба у првом реду имају великог значаја Доситијева дела.