Просветни гласник

т

НАУКА И НАСТАВА

625

Ово досада речено о Доситијевим делима махом су опште карактеристике, а разуме се да су тако исто та дела била и од велике дитерарне вредности. >јС * Може се рећи да је наша писана књижевност до 18 в. имала у главном само индиректног значаја за народ, нарочито у првом периоду, када су књиге у очима народа имале неки религиозни символ, и када су сматране као свети објекти потребни за богослужење и разне верске обреде као и друге свете дрквене утвари. У другом опет периоду, кад до угледа дођоше Срби католици, књига истина беше у многом којечему друкчија и напреднија и са друкчијим значајем и садржином, ади као да опет у очима огромне масе народне имађаше символичан карактер, што је она у то доба сматрана као једно од обележја вишег света у првом реду племства. хЈачић је својим Каг§оуогот, у извесном смислу, ударио опет У Другу крајност, отпочео литературу скоро искључиво за прост свет, на се може рећи да тек од Доситијевих књига унаснестаје тако рећи сталешке литературе: црквене за свештенство и световне за вишу или нижу класу, већ се ночињу .јављати литерарна дела у модерном значају те речи. Први примери таквих књига у Срба беху Прикљученија, Совети и Басне Доситијеве, књиге од сувремена значаја за све редове народа Српског, јер је у њима Доситије изнео, у теорији и практици, цео литерарни и научни програм какав се од 18 в. јавио у свима новим литературама образованих народа. Како је Доситнје писао ћирилицом природно је што су његова дела у првом реду имала огромног литерарног значаја за Србе православне. Јер после толико векова у српској ћирилици јавише се књиге ■без редигиозне садржине. На ћирилско писање 18 в. односе се оне значајне речи Доситијеве: „Језик има своју цену од ползе коју проузрокује, а који може више ползовати него општи целога народа језик ?" А из те и сличних Фраза у Доситијевим књигама тако рећи а рпоп назналена је и Вукова реФорма српског књижевног језика. Па кад томе додамо да су Срби обе вере могли први пут у Доситијевим књигама упознати скоро све дитерарне врсте, т. ј. тек тада је српска читадачка публика могла тачније разликовати дела песника од дела научника, ФилосоФа, теолога и других писаца — онда се види да је Доситије имао и прву удогу у стварању данашњег дитерарног јединства српског. А тим је у исти мах утврђено културно и литерарно првенство у Срба правосдавних у трећем периоду. Од тада Срби католици у свом просветном и књижевном раду управљају се нрема Србима источне цркве. Па и Хрвати од времена илирског покрета све више и внше у књижевном раду сдедују православним Србима. А Качић је са свим нротивно желео!