Просветни гласник

626

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Тако је велики, културни и књижевни преображај српски 18 в. у ствари извршен делима Доситијевим, а само отпочет — са похвалним успехом — у Ва/§оуоги, 8а1лги и Магазину. IV Видели смо да се сваки дитерарни рад у нас јављао као одјек и имитација сличном послу на страни. Па разуме се да није могло бити друкчије ни са појавом Вуковом. Видећемо како се и за Вуков рад и успех прво јавиле повољне прилике у литератури немачкој. II подстицајем с те стране, не само да је пробуђен таленат Вуков, него јетај утицај био најјача снага с помоћу које је Вук извео реФорму нашег књижевног језика и правописа. Еад и овлаш прикажемо те прилике на страни видећемо да успех нешколована Вука није ни легендаран ни случајан. * * Философи 18 в. са свим су тачно појмили да је у знању сва моћ културних људи, али су они у исто време и много грегаили, држећи да се пре 18 в. људи нису ни мало користили наукама. На том погрешном резоновању они су извели и погрешну теорију о постанку народних обичаја, религије, државног облика, организације друштва, идеје о народности и т. д. По њвхову мигаљењу све је ово постало на основу неке заблуде у средњем веку и зато су онако одугаевљено били прегли да се све сругаи, и све изнова отпочне, само по науци и закључцима хладног разума без икаквих утицаја осећања личног, религиозног и националног. И као гато знамо велики део те теорије изведен је и у практици у ирвој француској револуцији. Али се ускоро после Велике Револуције за једнакост, братство и слободу свију људи, показало да и у људском прогресу као и у природи нема скока. Тада се видело да човек није засебна јединица већ је члан друштва; да народи нису просте гомиле од јединица које се зову људи већ да су то извесни организми; да се култура није могла у 18 в. изнова отпочети већ само наставити у бољем смислу, и јога много што шта дало је повода да се носумња у идеале рационалиста 18 в. Па кад се Велика Револуција завргаи имнеријализмом Наполеоновим, онда се јога вигае увидело колико је ФилосоФија 18 в. била далеко од стварног живота. Зато у почетку 19 в., а нарочито по паду Наполеонову завлада реакција не само. у политици већ у свеиу. Мислиоцпма овлада неки мистицизам, а прост свет поче да се враћа пређагањим навикама, религији и својим старим обичајима. За Волтером дође Шатобријан да у литератури поврати хрнгаћанство, а Бајрон и Хајне силно маниФестују скептицизам и песимизам према свему гато посгоји. Други писци, нарочито Немци, истакогае у литератури и своје средњевековне идеале (романтизам). А кад је европским државама за-