Просветни гласник

630

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

нашег литерарног језика могао Вук добити од Копитара и према њима одлучити се. Тако је и било. Само је требало времена да у томе питању талентирани самоук могне имати своје погледе. Зато у Песнарици и Писменици од 1814. Вук ради по простој поруџбини Копитаревој, не одлучујући се сасвим ни за његово, ни за гдедиште других, што се тиче језика и правописа. И може се рећи тада је (1814) Вук био без икаквих особитих својих иогледа на целокупно питање, чијим се решењем доцније и прославио. Зато је његова Писменица од 1814. прост и почетнички оглед слагања у граматичка иравила говорног језика ерпског, који такође у то време није умео у свему разликовати од књижевног, већ се врло много држао, доцније осуђене, Мразовићеве граматике. А и сам назив књига од 1814. казује како је тада Вук веома мало умео разликовати славеносербски од чистог српског говора. Па и оно мало оригиналних мисли у Писменици Вук је већим делом овда онда демантовао, заменивши их тачнијим и са више научних разлога, Тако су биле веома непотпуне Вукове првине у нашој књижевности. Само Копитару треба захвалити што у првим годинама Вук не пође трагом Саве Мркаља, јер знамо да је у Песнарици, 1815 г. у правопису урадио по захтеву Славеносерба, и ко зна где би се у тим концесијама зауставио да не беше Копитара. И све до 1818 г. Вук издаје само извесне огледе о језику и правопису као и многи пре њега. До те године Вук нема ни једно дело које би се могло назвати литсрарни догађај као што је био Доситијев Живот и Прикљученија, или Качићев Вл2§оуог и<го(1ш. Радови Вукови до 1818 г. могу имати важности кадјереч само о Вуковим делима, а за развитак наше литертуре они су без особита зиачаја; на њих се нико није могао одлучно угледати, јер су и сами били покушаји, слични оним Соларића, Мркаља и других. А са свим друкчије стоји с Вуковим Рјечником и Писменицом од 1818 г. Ти послови Вукови нису на неки начин духовити огледи, већ потпуно довршена дела из којих се сасвим јасно приказује идеја о новом књижевном језику и правопису. Као што је Доситије у Прикљученијама и Советима умео изнети у главним цртама скоро све тежње 18 в. и тим делима отпочети онај знаменити одсек у нашој новој литератури, тако је и Вук својим 1'јечником и Писменицом од 1818 г. изненадио наш учени и неучени свет свога времена, давши деФинитивно решење свима оним многобројним нитањима о језику и правопису, која су се појављивала у православних Срба, још од отварања првих школа у Угарској. У тим делима први пут се јавља Вук са свима оним особинама које чине ону велику индивидуалност његову у новој српској књижевности и науци о језику. Сав доцнији, скоро четрдесетогодишњи рад Вуков, није ништа друго значио до утврђивање свију конзвеквенпца по принципима изнетим у Рјечнику и Писменици, 1818 г.