Просветни гласник

100

просветни гласник

тиву -т&, н. пр.м усеГ>та : м ' Одасгта". — Према овом правилу каже се Персијанче ш Пбогтт], СкиКанине ш ЈЕхб&ц. Гласе ли у грчком тако ти вокативи? На стр. 29. (§ 48) читамо: „ Контраховане ријечи. Има их мало, а мијењају се као и друге ријечи I. деклин., само што су периспоменке у свијем падежима и што -« остаје и у ген. и у дат.: 'А&гјга, -ад, -џ итд. 'Едџђс. -јхог ), 1гј. итд." — Контраховане речи I. деклинације свршују се као што је познато у ном. синг. на -а, -гј, -ад, и -Гје. Речи на -а и -тјд писац је задржао, а речи на -тј (као н. пр. абекцибгј синовица, нећака, утј земља (1егга), &^уит(Ј1.бГј унука итд.) и на -ад (нпр. [Јо()(5ад северац) изосгавио је. И онако има мало контрахованих речи I. декл., и он их је ииак преполовио. Речи на -тј исто су тако важне као и речи на -«, и на -цд, а специјално реч уГј земља (1егга) важнија је од ма које друге контраховане речи I декл.; она је тако важна да се у најбољим грчким граматикама находи као парадигма. Тај свој метод изостављања и онога што је преко потребно употребио је он и ири навођењу парадигама за поједине деклинације. Тако н. пр. за I. деклинацију има он само 5 иарадигама, док сви остали писци најбољих грчких граматика имају, колико ја знам по 12—15 и више (Ка §1 у својој мало.ј школској грчкој граматици има 17) с обзиром на познати педагошки иринцип: 1оп§ит 11ег ез! рег ргаесер!;а, ћгеуе е! еШсах рег ехетр1а. На исгој (29.) страни читамо ово: „У ријечи абеХср/ј, усајггјд, геаVIад акценат је свуда на истом слогу (осим ген. плур.)" —• У овој напомени каже г. ппсац прво н прво ово: „у ријечи абеХџгј остаје акценат свуда на истом слогу осим генитива илурала". Зар абХесрц и остала окситона I. деклинације немају у §ен. р1. акцента на последњем слогу, и то циркумфлекс ? За тик каже иисац у истој напомени ово: „у ријечи га/игјд остаје акценат свуда на истом слогу осим генитива плурала." Да ли остаје исти акценат ? Да лп остаје акут у уос . зт§., нот. и уос . р1иг., и у §ен. р1иг. ? Најпосле каже г. ппсац у поменутој наиомени ово: „у ријечи рем1'Сад акценат је свуда на истом слогу осим ген. плур." Да ли и реар(ад има акут у ген. длурала? Овде ће ме прекинути г. писац са речима: ИГта ми овај човек замера: Та ено на пет парадигама, а на стр. 28., ученик ће видети циркумФлекс на последњем слогу у ген. плурала. А ја опет одговарам г. писцу на ове речи његове ово: Па ено на 12—14 парадигама у најбољим грчким граматикама назначен је циркумФлекс на последњем слогу у ген. плурала, па опет све те граматике имају у I. деклинацији овако правило о акценту: „генитив плурала има свагда на последњем слогу циркумфлекс.'' Ово правило није се свидело г. писцу, те га је по свом новом, до сада невиђеном методу, заменио поменутом сплетеном и погрешном напоменом Исто је тако на истој (29.) страни досадашњу кратку и јасну наиомеиу као што је опет имају ваљда све грчке граматике: „Свршетак -«4 јесте кратак" заменио овом некоректном напоменом: „Свршеци -аI и -01 у ном. и у вок. плур. допуштају да ријеч буде пропарокситонка или пропериспоменка : б6впома1, гаИта1 и . Зар свршеци и -01 не допуштају, да реч буде и окси-