Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

101

тонка или парокситонка ? И какав ли је то дидактички обзир захтевао да се напомена о свршетку -01, који припада Н-ој деклинацији, унесе у I. деклинацију? Изгледа ми, као да се г. Ђерићу при писату граматичких правила не допада онај познати пропис, гпто гласи: Уегит 111 б1трНсК;а1е. Осим ових погрешака, које наведох, има још и других у I. деклинацији. Кад погледам, какве погрешке прави г. писац, онда ми није ни најмање чудно, откуда је њему било тако лако назвати „познатом купусаром," једно епохално дело научника светског гласа. Стр. 31. Ш-ћу деклинацију дели писац на основе консонантске, вокалске, еигматске и неправилне. Али његова методика захтева, да се вокалске основе на -ш (гјцшд) преместе у консонантску врсту, јер вели на стр. 25 (§ 44): „у Ш-ој је деклинацији најзнатнија погрешка готово у свијех поменутијех граматика диоба ријечи по основама, н. пр. ријеч се цдшд мијења као (р^Асс^ а не као пеЉш" . Опет чудан метод! За то што се гјдшс деклину.је.као (рг)ки'6, сцада у консонантску врсту. И јИсмТбАеид деклинује се као (рб/Ј/Л, ца за што та реч стоји у вокалској врсти? Г. ТЈерић ће можда рећи али речи на еид разликују се неким неправилностима од нримера <рг>Хсс^ и . Та и код консонантских основа има неправилности. У г. Ђерићевој граматици у опште на сваком кораку има неправилности, а то је последица његова метода. Још је нример гм>шс и сптпо наштамцан да се локаже како се не мора учити, премда та реч често при читању долази. У вокалској врсти, где се у супротности нрема неправилној врсти очекују само иравилне речи, налази се пример Ка&уфш, а ипак је у том примеру по г. Ђерићеву методу све неправилно осим датива, дакле би и такве рези спадале у неправилне. И тај је пример ситно наштампан да се покаже како се не мора учити, без обзира на то, да такве речи чесго при читању долазе. И осим тога има у вокалској врсти довољно неразјашњених неправилности. Без науке о гласовима готово цела је III. деклинација неправилна и нејасна. У врсту неправилних речи (в. стр. 33) сместио је г. 'ЈБерић некоје речи, које други граматичари наводе међу правилнима, јер нису неправилније од неких, које он рачуна међу правилне. Овамо иду пссстј ^, џтјтгк ) итд. И реч роВс (код г. Ђерића међу неправилнима) није неправилнија него (ЈсмпЛеЈд, тако и о1д (са знаком крстића, да се не учи, а често се чита). 'АтгоХХшг, Повегбту, Лгјџгјтгјд наводе се са крстићем да се покаже да се не уче а ипак се та имена врло често читају у књигама. Тако су кроз цео „оглед" многе ствари назначене, да их не треба учити, премда су важне. На страни 40 (§ 72, 1) писац вели: „Оптатив без аи значи жељу... на ир. уд<&(ро1д желим да пишеш, џгј уда^рекхд желим да не напишеш". — Зар тако? — По којем је методу опет то? — Ваљда по оном: да се све, што су већ други казали, презире и као погрешно осуђује, па да се износи нешто ново, макар оно било наопако, само нека је оригинално. Чудно је да човек који пише