Просветни гласник

102 ПРОСНИТНИ ГЛАСНИК

нову граматику, не зна или неће да зна, што и деца на улици вичу, кад кога славе, говорећи: живио! — Г. Ђерић ће рећи: „Та знам то и.ја!" Е кад знаш, зашто ниси тако нааисао? Такав партицип у српском језику осим другог значења служи и као оптатив. А чему је то узимати саму деФиницију у превод? По тој аналогији и императив би се овака преводио: удсссре заиоведам да иишеш, јер се императив дефиншпе као шоЛив заповести. Стр. 41 (§ 73): „Немој (немојте) одријепшти — џгј с, џтј ХгхЈтјте (сош. аог.)". —Томе конјунктиву у српском језику одговара овакав превод: да ниси одрешио, да нисте одрешили. На пр.: „Можеш отворити све осам одаЈа, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити; испореди лат.: ћос пе Гесепз. Такве појаве треба особито истицати, јер се тим показује како се у том подудара српски језик с грчким и латинским. На стр. 41 (§ 75) има г. Ђерић ово: „ЛАоџии равв. = дријеше ме (акт); М уо / ј / цр раб8. = дријешили су ме". — Уз ово превођење грчког пасива нашим активом вредно је узети на ум оно, што г. писац пише на стр. 53. На овој страни преводн он пасив в&^оџси овако: спаеавају ме, спасавам Св". Ја бих овде запитао г. писца ово. Зар не би било боље и практичније, да је као парадигму за I. конјугацију узео глагол тссиберм, а не /л>о> због тога, што је пасив лсибебоџои згодно превести пасивом васиитавам се (баш исто онако као пасив (Гш^оџси нашим пасивом сиасавам се). За тим бих напоменуо г. писцу ово. Глагол лсибедш има три једнака облика, који се само акцентом разликују, а то су Ор1. Аог. I. Ас1., Јп1 Аог. I. Ас(;. и 1шрег. Аог. I. МеД.: поибе&вси васпитао (он), лсибегнтси васпитати, лсс(бег>(Гси васпитај себи. А од глагола Мш гласе поменута три облика овако: Хбаас. ХТнгси и 1В(Та1 ; -ТпГ. Аог. I. Ас1. и 1шрета1. Аог. I. Мес1. сасвим су дакле једнаки, не разликују се ни акцентом. Зар није дакле и због овог практичније узети за пародигму лсс1бе1>т, а не 1г>ш. На стр. 42 (§ 76) Футур преводи г. Тзерић само нерфективним глаголом: „одријетпићу". А на стр. 5 (§ 1) вели, да је погрешка, да Футур може имати перфективно и имиерфективно значење. Футур дакле по његову схватаљу има само перфективно значење. По томе ја не знам, како би се у грчком језику могли изразити примери као овај: „Бијежаћеш ал' побјећи нећеш" и томе слични примери. А ваља ли перфективним глаголом превести футур у овим примерима? оЈ> џ &у тсшс лагтес (Ј а (Т I Ае v в о џ е v ?г!)аб' 3 А/ашЈ. (II. II, 203). шс -гјџе^с тоааат нтеа л т о 1 еџ оц е V аг^д-1 (II. II, 328). е1 б' ет ау1ц(Те1 уе 7гоЛг>у удоуоу г1ссс 3 АуатР, (0(1. II, 115). ј / т1с о1 ег^аџеггј ло Х гсс ^ гјтос &еос ЈјМег, ог>(>аг6дег хатссрссс, е^ес бе (мг гциата пссг>та (0(1. "VI, 280, 281). На стр. 42 (§ 76) грчки имперфекат еХгог преводи г. Ђерић: „дријешио сам". аорист еЛгхта „одријешио сам", иерфекат ХеХ^ха опет : „одријешио сам". — У српском језиеу још су живи просги облици имперфекта и