Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

103

аориста, и мисдим да ми ту не треба наводити примера; свако их зна, чита и чује у живом језику. Чему они и у свакој српској граматици иарадирају. ако их не ваља употребити онде, где је то најпотребвије, да се може разумети разлика у значењу перфекта, аориста и имперфекта, као што .је и при учеву грчког језика? Али наравно како г. Ђерићу никакве досадашње граматике не ваљају, тако ни старији облици у српском језику, па ће он ваљда створити и нову српску граматику, из које ће те застареле петреФакте избацити и заменити их новима вао што је то у грчкој граматици в«ћ учинио. Али и кад не би било тих облика у српском језику, мислим да би их опет требало из гроба подићи или из цркве узајмити, да се на њима у грчвој граматици показује сродност облива и истоветност значења у оба ова језика. Сви знамо, да се у српском језику често замењује имперфекат перфектом трајне радње, а аорист перфектом тренутне радње, па опет још живе у срнг ском језику старији ирости облици имперФввта и аориста. И у немачком језику говори се у обичном говору перфекат место пмперфекта, али за то ипак у књижевном језику Немци уиотребљавају и разликују имперфекат и перФекат. Плусквамперфекат аХеМхесг преводи г. г Берић: „био сам одријешио 1 '. — Каже се и „бејах или бех одрешио", алп г. Ђерић за облик „бејах и.ш бех" не зна или га не признаје, као ни то да р1иедрег1 у сриском језпву може бити оваки: „А Јелица била бесједила (Вук, нар. пјес. 2, бр. 9). („бнла бесједила" је свршена трајна радња). На стр. 46. (§ 81.) наводе се „ остала времена контрахованијех глагола као футур, аорист, перфекат итд. Како ће ученик ту разумети, откуд је н. пр. у тсоијаш, пџгјвш дошао вокал ц, откуд у 1бо6&ш<Ји вока .1 м, то нека зна г. Ђерић, који све неконтраховане облике избацује из грамативе. На стр. 53 (§ 91) наведени су неки „глаголи који имају различне неправилности". — Од тих глагола може се половжна или готово већина сматрати вао правилна помоћу правила о промени гласова. Не могу са „огледом г. ТЈерића да се растанем а да још и ово не речем. Овај „оглед" је, понављам, у многом обзиру непотпуп и сакат, налик на какве непотпуне белешке једног ђака за рекапитулацију научног градива. Ја одобравам, да се шволске књиге скрате, колико се може без штете ио науку. Али аво ће се онако крњити и Филтрирати као што је тај „оглед", онда иреостаје тек само талог, који би мозкда довољан био (и то још кад би се некоје празнине попуниле), да ученици науче толико, да могу помоћу речника, а често и уз готов иревод, читати неке Езопове басне и друга лака места. из атичке прозе. А само тога ради заиста није вредно учити грчки језик. Пошто ђаци грчки језик почињу учити тек доцније, т. ј. онда, кад су већ научили, што је најважније из српске, латинсве и немачке граматнке, било би невако смешно, да уче онакав врпеж грчке граматике, као што је оглед г. ТЈерића.