Просветни гласник

104

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Да пређемо најпосле на V одељак: „Иеколико ријечи на свршетку", па да видимо, је ли истина све оно, што у њему стоји. Ту ћу само истакнути ово. Писац вели: „1)... кад онај човјек за кога се може мислити, да зна, што значи 1апс1ог, каже, да је 1аш1ог = хвалим се, онда тај човјек 'не зна српски, јер 1апс1ог значи хвале ме (други), а хвалим се значи ја хвалим себе. Ова је погрешка врло знатна за то што тако пишу многи „научници" и што ту погрешку преносе скоро на све глаголе". — Ја признајем, да је погрешно све глаголе с повратном заменицом се употребљавати у пасивном значењу, али је чудно да г. Ђерић као Србин, и као слависта, сматра као „погрешку у језику", кад се повратни облик глагола употребљава у пасивном значењу. Та то не бива само у научника, него се врло обично чује и у народном говору; а како народ говори, то није погрешно. На пример: Некакав богоугодни калуђер путујући једном нотњо нанесе га пут покрај једне цркве ђе се Хришћани коиају (Н. прип. стр. 100). Вид'ла жаба, ђе се коњи кују. па и она дигла погу (Вук. нар. посл. стр. 34.) — Т>е се ко не сије, нека не ниче. (Шс1ет стр. 76.) итд. итд. Да поменем овде једну недоследност пишчеву. Свуда се клони превођења латинског и грчког пасива на.шим реФлексивним глаголским облицима, а овамо ипак пише на стр. 3. (1.): „грчки се језик учи (1т§иа Огаеса <118сНиг); „да се ученицн нашијех гимназија ослободе (и1 (ПзшриИ... ИЂегеп1иг)\ на стр. 53.: „(Гш^оџи/, равв. спасавају ме, сиасавам се; на стр. 63.: „да се униште многе школске књиге (и! Ае1еап1иг) и т. д. На стр. 63. (§ 103, 2 д.) вели г. Ђерић: „погрепгка је... кад се каже да на пр. облици Аосиг, 1едг имају иерфективно значење, али поред тога их ипак гдекоји „научник" преводи имиерфективно: „учио сам", „читао сам". Учио сам (кога) = <1осе1)ат, читао сам = 1еде1заш)". — Види се, да г. Ђерић не разликује добро свршене радње од тренутне и трајне. А томе ће бити узрок несрећно измишљени и у граматику уведени израз „перФективан и имперфективан" (место „тренутна и трајна радња"). Отуд долази забуна у рамиковаљу свршене радње од тренутне и трајне; јер перфективна радња није то што свршена. Радња, која се изјављује као готова или свршена, могла је при самом збивању или вршењу своме бити или тренутна или трајна. Те разлике код свршене радње у грчком и латинском језику нема, али је има у српском. Та разлика види се јасно у том, што партиципи перфекта активног и пасивног имају некоји значење тренутно, а други трајно н. пр.: ковано гвожђе; зрело грожђе. — Ба сустала коња одјахао. Вук, н. пјесм. 2, стр. 52. •— Потрчи кнез до огња и заиита кнегињу: Је ли већ варена ка®а? (ез!пе сос(а), је ли цуштила црнило?— Вук, н. ирип. 298. — Ја сам читао (1е81), рече калуђер, ђе стоји нааисано: Аште господ љубит кого, того наказујет, Вук, н. прин. 304. — Па ђевојци бјеше бесједио, Вук, н. пјес. 3, бр. 2. — Сви се Богу бјеху обрнули, Вук, н. пјес. II. бр. 2. — Из тих примера види се, да свршена радња ири самом вршењу може бити и трајна а не само тренутна. У горњем примјеру „пуштила је" није аорист лего пер-