Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

каже, да је само израз „ умна гимнастика" велика грешка а не у самој ствари гамнастика ума. Али сав његои оглед показује, да му одиста није стало у грчкој граматици до гимнастике ума, јер је тај оглед само гимнастика (или управо мука) за меморију а не за ум. Да је лакше и корисније учитп с разулевањем него с механичким меморирањем, о томе ваљда нема никакве сумње. Који су дакле недостаци у том г. Ђерићеву огледу? •— Главни недо</таци по мом мишљењу јесу ови: 1. Премештање и промена акцента даје се научити; иравила тога нити су многа нити тешка. А у г. Ђерићеву огледу нигде се не може разумети узрок премештању и промени акцента (што би био посао разумевања), него се сваки случај мора напосе запамтити (а то је посао механичког меморирања). 2. У том огледу искључена је наука о промени гласова (стр. 19, § 39, 1). А ппак је та наука потребна, да се може разумети и лакше запамтити, како постају различне промене облика. А без те науке мора се сваки облик без разумевања механички меморирати. 3. Неконтраховане облике глагола писац изоставља, а ииак су они нотребни за лакше разумевање и памћење контрахованих облика. Неконтрахованих облика ученик не мора тек учити, јер су онаки као и у других правилних глагола; из њих се изводе врло лако контраховани облици, јер су и правила о контракцији лака и нема их много. Колико год има облика контрахованих глагола, сви се разликују од облика правилних глагола; а сву ту множину облика морао би ученик по г. Ђерићевој граматици механички меморирати. А ипак г. Ђерић вели (на стр. 20. 2) да „правила о контраховању тпјех глагола — не могу ништа помоћи, да се лакше упамте облици овога или онога контрахованог глагола " 4. Код речи које се деклинују и конјугују треба одређивати, шта је основа, шта ли наставак и како се једно с другим саставља. Наставака нема много према великој множини облика, који постају састављањем наставака са основама. Пошто се исти наставци код различних основа баш много не мењају, лако их је научити. А кад се састављање основа са наставцима не разјашњује, приморан је ученик мноштво различиих облика механички меморирати, и у том обзиру г. Ђерићев оглед не задовољава. Његово мишљење о тој ствари (на стр. 18. в. са цитатом иод линијом) показује оиет да он одобрава само механично меморирање граматичке науке. И „такве се дјетиње мисли употребљавају да се завара неука свјетина" велп он на сгр. 4. 2. Такви недостаци побијају његову огледу грчке граматике свг вредност и практичност, ма колико његова граматика била кратка, јер није сва врлина књиге ни у краткоћи. А сад да загледамо у неке иојединости у „Огледу." Одмах прва деклинација, која обухвата страну једну и по (стр. 28—29) има повигае погрешака и недостатака. На стр. 28. књижице (а 2. „Огледа") читамо : „Ријечи на -тјд имају у вокативу -т] (н. пр. МЉтбц), (ном. МсХгшбцд), али ријечи на -гцс имају у вока-