Просветни гласник

9»

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Најпосле узмимо на ум још и ове вокативе, пгто их читамо код Бранка: , Жераницо де се труди." „Не си бреже чудо ти за око." „А о бербо, те бе жалим клету.' ; „Доло, стадо, јањци драги Вруло, цвеИе лирисаво Мили ветрс, ветре благи Ој изворе, здраво, здраво!" На стр. 25 писац наводи ова методична правида: „I Налики облици и налика значења треба да стоје што ближе једно до другога. ... II. Нротивна значења треба да стоје што ближе једно до другога. III. Оно што је близу једно до другога (у простору или у времену) треба да је близу н у граматици. Најзнатније је нрво нравило .... Само оно може уништити многе школске граматике, јер је то иогрешка у принципу, кад се човјек не држн тако знатна правила". — Та правила могу добро служити онде где се механички на памет учи (као што је г. Ђерићева граматика), али где се учи с разумевањем, онда та правила. ако и јесу од некаке користи, ипак нису ни из далека тако важна, као код механичког меморирања. Ва то и није велика погрешка нити штета, ако се не узле обзир на њих онде, где се учи с разумевањем. За то и није у већине граматика све црно, како се г. Ђерићу чини. Ја бих рекао даје идеја „метод" г. Ђерића тако занела, да му је због ње све црно готово у свима граматикама; а ипак и у његовој граматици баш је метод (како смо видели) најслабија сграна. Г. Ђерић на стр. 25 (§ 44) куди оне граматичаре, који „деклинацију члана пишу посенце, премда се тј деклинује као адеЛсргј, 6 тд скоро правилно по другој деклинацији." — То броји он међу знатније погрешке против методичног правила, а мени изгледа још неспретније то, што у г. Ђерићеву огледу члан (о итд.) нрви пут излази на видик у I деклинацији уз 1>(/.г>тгј^, !■(? би ученик морао уједно учити I. и II деклииацију, и то II. деклинацију још по нешто неправилно. За то ми се чини бол>е метнути члан напред посепце, нека се види сав, какав је сам по себи. Тако барем ученика, кад деклинује реч гаЛтчЈе, неће бунити мешање I. и II деклинације. То је незнатна ствар, али показује како методика г. Ђерићу засењује очи. те он види све црно и онде где је светло. Да пређемо сад на IV. одељак: „Оглед граматике грчкога језика" (стр. 28-^62). Проучив овај „оглед" кажем ово. Помислимо, да смо на месгу ученика, који почињу грчки језик учити по г. 'Берићеву огледу, па ћемо лако доћи до тога уверења, да би се сав тај оглед морао механички меморираги, код чега разумевање мало или нишга носла нема, јер су ту нанизани све само голи облици, које ваља на иамет учити без икаквог разјашњења, откуд што и зашто бива. Али јест — вежбање ума сматра г. 'Верић као велику погрешку (сгр. 17, § 35, 1). А можда писац онде где каже, да је „умна гимнастика велика погрешка," хоће да