Просветни гласник

в е л в Ш К е

113

Да ли се понемчавају Пољаци — „Рг2е§1ас1 ^УгесћроМР' доноси чланак у кои се расправља питање, може ли се говорити о германизацији Пољака у Пруској. Лист истиче, да је у години 1861. било више Пољака у Пруској него што је то ноказивала статистика према народностима. Тако је у Источној Пруској било 1861. год. 1,215.239 Немада и 311.047 Пољака, а 1900 год. 1,886.620 Немаца и 289.964 Пољака. У западној ПрускоГ 1861. г. било је 790.849 Немаца и 396.783 Пољака; 1900 год. било је 1,015.912 Немаца и 546.222 Пољака. У Познању било је 1861 г. 801.521 Пољак и 666.083 Немца, а 1900 год. 1,162.538 Пољака и 727.737 Немаца. У Шлеској од год. 1861. до 1900 год. скочио је број Немаца од 1,626.320 на 2,273.349, а број Пољака од 791.334 на 1,133.516. У целој Пруској од 1861 —1900, порастао је број Немаца од 18,491.220 на 34,472.509 а Пољака од 2,266.042 на 3,394.133. У чланку се истиче даље, да број Пољака за поеледњих година расте све више и више. У окрузима: познањском, бромберском и мариенвердерском, где су Пољаци насељени у масама, опада број Немаца и само у горњој Шлеској немачки је прираст већи од пољскога. Природни прираст (број рођења) код Пољака је далеко већи (45%) него код Немаца (38°/ 0 ). Код Пољака опажа се веће умпрање. За последњих десет година понемчено је око 70.000 Пољака римокатоличке вероисповести и 7000 Пољака протестаната. То понемчавање опажа се у оним местима, где Пољаци живе раштрвано. Но са друге стране не даду се Пољаци понемчавати ни у чисто немачким провинцијама, као што је вестФалска и рајнска провинција, ако само живе у домпактним масама. * Употреба зракова X при вађењу бисера — Познато је да се бисерне шкољке изнесене на обалу, растварају и пошто се животињице ишчуиају из њихових шкољака, тек се онда види да ли у којој има зрнце бисера или не. У много случајева је зрнце тако ситно, да није ни за какву употребу, а исто би временом израсло, кад би се жива шкољка оставила да и даље у мору живи. Ради тога се данас употребљује на Дејлону анарат којим се производе зраци X. Помоћу истих зракова лепо се може видети, да ли у затвореној и живој шкољци има бисернога зрна или не, и ако га има, колико је. На тај начин се тако уништавају само оне шкољке код којих су зрна крупнија, а све остале опет се бацају у море да се и даље развијају. * Симплонски тунел — Најновији тунел, који ће екорим бити готов, налази се у Алпима на граници Швајцарске и Италије између долине реке Роне у Швајцарској и долине речице Тозе која утиче у Ј^адо Жаддгоге у Италији и то кроз планински повијарац 8гтр1оп. Овај тунел дугачак је 19730 метара и требао је бити готов још овога пролећа, али ће услед непредвиђене препоне, железнички возови кроз-а-њ пролазити тек до године. Прошлога новембра (22-ог 1903 год.), са улаза у тунел са Швајцарске стра.не, на даљини од 10144 м. при бушењу су наишли на јак извор вруће воде, те су радници с места морали бежати и напустити радове, и то не ради велике воде, јер тај извор даје тек 70 л. за секунду или 4,2 куб. метара за Јгинут, него ради велике топлоте исте воде, која стиже скоро до 50° 0. ироовктни гласник , II. књ„ 1. св., 1904. 8