Просветни гласник
114
ИРОСВКТНИ ГДАСИИК
Што је још најгоре јесте да се овај извор вруће воде не може ни исцрпсти, јер исти долази из земљине дубине, па је с тога његова јачина постојана и непроменљива, док извори хладне воде, на које се при бушењу тунела често наилази, доносе воду из резервоара који су на вишем нивоу, па се исти брзо испражњују и извори после извеснога времена иресушују. Енжењери су нроучавали овај извор и тражили начина не би ли га могли заиушити, али још нису успели, јер су месеца Фебруара ове године морали прекинути све радове у тунелу са Швајцарске стране и постоји бојазан, да се с те стране неће моћи никако даље ни наставити. Па пошто је иад у истоме туиелу према италијанској страни знатно већи и место где се појавио извор за 4 километра далеко у иаду ка и^алијанској страни, то је вода испунила готово сав тај део тунела са швајцарске стране. За сада је од швајцарске стране пробушено 10144 м. а са италијанске 7898 м. Свега је пробушено 18042 м. Па како ће цео тунел бити дугачак свега 19730 м., то још има да се пробуши 1688 м. Дневно се бушило по 4 до 6 м., што је зависило од природе и склопа земљишта на које се наилазило. Тунел Симплон биће, ако се буде радило с обе стране, по свој прилици потпуно готов концем ове године; а ако се буде бушило само с италијанске стране, онда иеће бити готов пре пролећа 1905. год. ❖ Производња злата од 1891 до 1903 год. — Последњих година била је производња злата знатно ослабила услед јужно-аФричкога рата, али је сад опет порасла. Према статистичким подацима цроизводња злата за носледњих 13 година (од 1891. до 1903. закључно) била је на целоме свету с године у годину оволика:
Године
1891 • •
• 232870
килог.
у
вредности
803000000
ДИН
п
1892 • ■
• 233740
11
11
806000000
11
5:
1893 ■ ■
• 235770
11
11
V
813000000
11
11
1894 • •
• 236640
11
V
11
816000000
п
,,
1895 • ■
• 241860
11
V
11
834000000
11
11
1896 ■ •
• 294640
11
11
11
1016000000
11
11
1897 • ■
■ 344810
11
11
п
1189000000
п
11
1898 • •
• 420500
11
11
11
1450000000
11
V
1899 • •
• 456750
11
11
11
1575000000
11
п
1900 • •
■ 381060
V
11
11
1314000000
11
п
1901 • •
• 387440
11
11
11
1336000000
11
т
1902 • •
• 433550
11
11
11
1495000000
11
11
1903 • •
• 477340
11
11
11
1646000000
11
Свега
4376970
килог.
У
вред.
15093000000
Према томе запремина овога злата, које је из земље извађено последњих 13 година износи 224,460 кубних метара. Од њега би се могла начинити жица у пресеку један милиметар дебела, а толико дугачка, да би се истом наша земља могла по екватору обвити скоро 5 и по пута. Кореанци на своме дому — У једној конФеренцији париског геограФСког друштва, г. Хогш МагИп описао је Кореју и њезине становнике. Из тог његовог описа ево неколико занимљивих ствари: