Просветни гласник

168

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

И породице, које су срећне да ову своју васпитачку дужност могу потиуно нршити. оне уједно потпомажу и рад шкодин у томе правцу, то удружен рад њихов даје поуздан успех у васпитању и неговању младежи. Али, на жалост, није тај случај у свима породицама. У многим нашим породицама није васпитање ни приближно онако како би требало да је, те поред њега и због њега не може ни школа да испуни свој задатак како ваља. Тешко би било побројати све узроке због којих је неговање и васпитање подмлатка у нашим породицама и непотнуно и погрешно. Па онет они се могу у главноме свести наове: прво, што многи родитељи а нарочито мајке немају најосновнијег знања из области игијене и педагогике, те је место овога доста незнања и заблуда; друго што многи родитељи нису кадри да жртвују штогод од своје угодности за љубав своје деце; и, треће, што многи родитељи због своје сиромаштине немају ни времена ни средстава да се и више и боље посвете неговању своје деце. Кад се узме да се сваки од ових узрока налази овде онде у нашим породицама, те да оне због њих не могу потпуно одговарати својим родитељским и васпитачким дужностима, онда се тек може разумети зашто е један добар део наше школске деце рђаво однегован и непотпуно или погрешно васпитан. Али још је жалосније што имамо деце која су за време свога школовања у основној школи, дакле, у доба најживљег развића, често остављена без кућевне неге и нородичног васпитања, те су тако у погледу телесног здравља изложена најштетнијим утицајима, а у погледу васпитања дата им је прилика да се рђаво васпитавају. То су она школска деца која из будикаквих разлога остају по неколико часова преко дана или по неколико дана без родитељске куће и њихова надзора. Такве деце данас има доста по нашим народним школама и по градовима и по селима. Међу ову децу долази прво и по селима и по градовима онај велики број деце, која не могу да иду у нодне а често ни у вече својој кући због даљине. Познато је да су скоро сва наша села неушорена и растурена, па су ђачке куће обично далеко од школа. Многа села и немају својих засебних школских зграда, него са другим оближњим селима у заједници чине школску оптатину, те им је и школа негде на средокраћи, али док деца до ње дођу морају пешачити ио неколико часова. Али и по нашим градовима има много случајева да су ђачке куће доста удаљене од школа тако да и у њима деца не могу у подне отићи својој кући на ручак, па да се на време по ручку опет врате у школу. За.то таква деца и по селима и по градовима у подне и не иду својим кућама него