Просветни гласник

170

просвктпи гллсиик

Живот школске деце која не долазе својим кућама Наиред смо видели шта ,је задатак породичии у неговању и васпитању и како је обоје неоиходно потребпо деци баш у доба кад она походе основну школу. Ни за тренутак у тим годинама њихово неговање, и васпитање не сме да се запемари и остави случпју. И роднтељи, који су свесни тога и који су у могућности, у истини никако не заборављају на своју дужност у овом, јер добро знају тешке последиде, које се носле тако опако свете сваком и најмањем немару. Отуда они добро пазе да своју деду увек из породичнога круга предају неносредно школи и да је из ове опет тако исто неносредно приме у средину своје породице. Јер, они знају, да нам за сад само та два круга дају најјаче јемство за правилно васпитање; да су само то двоје свесни васпитни чиниоци који раде и са извесним смером и по извесном плану, а да је све остадо изван њих и несвестан и ненамеран чинилац, те да зато његов васпитни утицај може бити и непоуздан и рђав. Да је доиста овако, најбоље ће се видети кад пропратимо живот ове деце која се после школе не могу вратити у своју нородицу. У нас полазе деца у основну школу у седмој, односно у осмој години, и у њој проводе до једанаесте односно дванаесте године. А то је баш доба у коме се може најлакше утицати на њихову целокупну природу, и Физичку јер им је тело баш у доба најживљег растења и развијања, и психичку јер им је дух најпримљивији за све утиске који му долазе споља. Зашто би иначе и школовање њихово падало баш у то доба! То тако подесно доба за угицање на детињу природу школа и употребљава за свој васгштачки посао штогод више и боље може. Али из разних узрока и она не може све то време сама да заузме за своје смерове. Деца I и II разреда наших основних школа за шест радних дана преко недеље проведу у школи 22 часа; деца III разреда 26, а она из IV разреда 27 часова, што износи за децу I и II разреда по 2—4, а за ову из III и IV разреда по 2—5 часова сваког радног дана. То јест, по толико часова дневно школа је дужна да води над децом надзор, да их упућује и поучава и да се стара о свему што ће послужити њихову телесну и духовну напредовању и усавршавању. Све остало време деца припадаЈу породици, кући, родитељима својим и за то време ови треба да се старају о свему што спада у њихово неговање и васпитавање. Али, ми смо видели да у напшм основним школама и градским и сеоским има знатан број деце, која, из разних узрока, време после школских часова не могу провести у својим породицама. Она га не проводе ни у школама, јер је ова одужила своје за прописани број часова. — Па где онда ? — Свуда и на сваком месту: и у школској згради