Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

171

и на улици, и на лољани и по трговима, и у вртовима и по заклонитим местима и др., — једном речи свуда куда наиђу; али свуда и без над-зора и без сваке заштите, остављена сама себи. А време овако проведено није тако кратко. Оно према разним приликама износи дневно 7—8 часова. Док се, дакле, деда наших основних школа баве по школама под стручним надзором и управљањем наставннковим дневно по 2—5 часова и за то су време окружена само оним што је за њих и лепо, и поучно, и здраво, дотле известан велики број те школске деце, уместо да се из школа упути у породицу где ћс га то исто окружавати, он после школског времена проводи дневно по 7-—8 часова изван и школе и куће, изван надзора и заштите и учитељске и родигељске, проводи остављен самом себи. А то није мало. То је таман онолико времена, колико је потребно да разни, по детиње здравље, штетни утицаји парализују и надјачају све оне игијенске мере, које и ђачки родитељи и школске власти употребљавају на корисг -здравља дечјсг; то је таман доста времена да се виде и науче још многе друге ствари које ће сузбити све оне корисне поуке што их је дете у школи научило. И, доиста, много је штетних утицаја који пресрећу ову нашу школску децу која су за извесно време остављена сама себи и ван куће и школе. Покушаћемо да макар само неке од њих овде изнесемо. а) Њихова храна и храњење Овака деца, која проводе но градовима доба дана за ручање но школама, понесу обично од својих кућа свој оброк за тај дан. Она у селима, која не долазе својим кућама по недељу и више дана или носе сама собом намирнице за то време или понесу само за извесно време, а кад им понестане, онда им се шаље од кућа. Храна је и једних и других тако спремљена да се може одмах јести. По градовима се она никад у школи не готови, а по селима веома ретко. Ова храна код деце београдских народних школа обично се састоји из суха хлеба, који деца или купују непосредно у хлебарницама или га доносе од својих кућа. Ова.ј је други опет или „купован" али хладан („бајат"), или је „кућеван" црни хлеб. Има често случајева да по двоје деце доносе наизменце по 5 дин. пара од куће, па купују за то хлеба и деле га међу собом, те свако од њих добија по % оних мањих хлебова и само то .једу о ручку. По неко дете донесе овда онда које парче сира, а зими и пекмеза; друга опет покадшто донеће поред хлеба још и 5 дин. пара у готову, па ће, кад дође време ручку за њега купити у каквој месарској радњи „ситнежа" (ситни остатци од кобасица разних, окрајци од сланине, сува меса и др.). Тако раде сиротнија деца. Имућнија деца, кад не иду својим кућама, она или доносе собом уз хлеб разне суве хране као: куваних јаја, сира, кајмака, сланине,